Da li ste znali da je mozak bebe u suštini sadrži sve moždane ćelije koje će biti potrebne za učenje tokom njihovog životnog veka?
Pored ove informacije dobro je znati da je mozak novorođenčeta trećina veličine jednog odraslog čoveka, ali ima sve mehanizme koji su mu potrebni da se razvije govor, jezik, ravnotežu, koordinaciju, izvršne funkcije i senzornu obradu podataka. Mozak novorođenčeta se razvija neverovatnom brzinom, tokom prvih šest meseci života razvoj je fokusiran na razvoj motoričkih sposobnosti i čulnu obradu kako bi se razvilo funkcionisanje naših pet čula (sluha, ukusa, vida, mirisa i dodira). Sve ove sposobnosti su baza za dalje učenje, odnosno priprema mozga za složenije učenje.
Mozak po rođenju ne zna automatski kako da telu pošalje informaciju da sedne, podigne nešto ili da krene da čita, to se ne može naučiti u jednom danu. Proces učenja se odvija po nivoima (slojevima), veštine i sposobnosti se nadograđuju jedna na drugu iz dana u dan, obradom i prikupljanjem pomoću senzornih iskustava, motornog planiranja i kognitivnog razvoja.
Sam mozak je kompleksna struktura neurona, krvnih sudova i sinapsi koje su, kako dete raste, ukoliko se stimulišu u stalnom porastu. U mozgu postoji hijerarhija, koja se sastoji iz četiri nivoa koji međusobno sarađuju i tako kontrolišu veštine koje su potrebne za život.
4 nivoa – hijerarhija moždanih struktura
Ova četiri nivoa imaju funkciju u učenju, čulnoj (senzornoj) integraciji i emocionalnom stanju deteta i obuhvataju:
Veliki mozak – najveća moždana struktura i odgovoran je motoričke sposobnosti, proces razmišljanja, zaključivanja i senzorni input. Podeljen je u četiri režnja (potiljačni, temporalni, parijentalni i frontalni) koji su odgovorni za različite delove učenja, odnosno svaki od režnjeva je zadužen za više (frontalni režanj) ili niže (potiljačni, temporalni, parijentalni) funkcije mozga.
Mali mozak – najvažniji deo mozga kada je u pitanju pomoć da se dete razvija i da uči. Koje informacije mali mozak prima mogu uticati na to da li dete obraća pažnju na času, prepisuje beleške sa table, sedi mirno. Mali mozak je zadužen za veliki deo proprioceptivnog sistema (kretanje, položaj tela u prostoru), balans, koordinaciju, pažnju i ritam.
Limbički sistem – ovaj sistem obuhvata mnoge moždane strukture: amigdalu, hipokampus, talamus, hipotalamus, bazalne ganglije i cingularni girus. Svaki od ovih struktura igra važnu ulogu u upravljanju emocija, reakcijama, pa čak i stvaranje memorijskih puteva. Limbički sistem je centralna stanica za emocije i nalazi se u temporalnom režnju.
Moždano stablo – ovaj deo mozga povezan je sa kičmenom moždinom i prima informacije iz kičmene moždine. Moždano stablo kontroliše osnovne životine funkcije preživljavanja poput broja otkucaja srca, disanje, spavanje, varenje hrane i održavanje svest. Smatra se da je najniži, najprimitivniji deo mozga.
Zašto je važno da se razviju niže moždane funkcije?
Po rođenju, aktivni deo mozga je moždano stablo. U toku prvih šest meseci više regije mozga, uključujući i mali mozak, počinju da razvijaju kontrolu kretanja i da šire motoričke sposobnosti (puzanje, hodanje, dizanje glave).
Jedan od zadataka ranog detinjstva je da se izgrade nervne veze u mozgu tako da se povežu “tačke učenja” (Goddard Bluthe, 2005). Na primer, ako dete preskače razvojne prekretnice ili kasni u razvoju, to može biti razlog zašto se javljaju teškoće u učenju. Veze između nižih i viših funkcija mozga su bitne, a još važnije je da su formirane veze između leve i desne hemisfere mozga. To je razlog zašto je važno stimulisati prelazak srednje (medijalne) linije tela.
Kako bi dete moglo da nauči da govori, čita, piše, kritički misli potrebno je da se razviju niže funkcije mozga koje su zadužene za kontrolu automatskih pokreta, emocija i impulsa za preživljavanje. Takođe, potrebna je “ispravna” upotreba nižih sistema koji su zadužena za senzornu (čulnu) stimulaciju, motoričke veštine, vizuelnu i vestbularnu percepciju, kao i propriocepciju (balans i pokret tela u prostoru), a uz sve ovo jako je važno i pozitivno emocionalno iskustvo. Sve ovo direktno utiče na pažnju, ponašanje i socijalne veštine deteta.
Bitan period za razvoj nižih funkcija jeste od rođena do 3,5 godine života. J.Pijaže ovaj period opisuje kao period senzomotornog razvoja. Tokom ovog perioda mali mozak je zadužen za sve pokrete deteta, kao i za balans i koordinaciju. Ove veštine se razvijaju kroz niz različitih motornih pokreta kao što su šutiranje lopte, bacanje i podizanje nekog predmeta, ređanje kocki, sviranje instrumenata. Svi ovi pokreti i stimulusi grade neuronske veze koje su kasnije bitne za učenje viših funkcija.
Npr, ukoliko se dete stalno vrpolji, žvaće olovke, ometa ga buka, to znači da nema dovoljno stimulisan tj. razvijen senzorni, vestibularni, vizuelni i proprioceptivni sistem, pa samim tim doživljava neke od teškoća u učenju. Kako bi se ovaj problem rešio potrebno je da se poboljšaju niže funkcije mozga i da se automatizuju pre nego što se krene sa stimulacijom viših nivoa (čitanje, pisanje, rešavanje matematičkih problema,…)
Svaki korak na lestvici razvoja mora uključiti neurološku spremnost deteta. Jako je važno zapamtiti da se ona se razvija drugačije kod svakog deteta, da je individualna.
Izvor: Pitajtedefektologa