Василије има осам година,
* нема мобилни телефон
* нема таблет
* нема рачунар
* нема сатић смартић
* не игра игрице
* у дечијој соби нема технике, она је у дневној…
Василије ради све што деца раде и воле (док се одрастао не умеша и не тутне чак и својој беби мобилни или таблет у руке): игра се, истражује, пита, запиткује, борави у природи итд.
Наравно, Василије гледа ТВ, воли он и цртане и серије и филмове… Али, даљински управљач је контрола родитеља, а не слободна воља детета.
Василије користи мобилни телефон (родитељски наравно): да учи страни језик на некој од апликација; да слуша музику кад на пример, путујемо; да истражи нешто, на пример највећи планински врх или број становника неког града, државе итд. Користи га са сврхом учења, а не ради забаве.
Василије користи рачунар (родитељски наравно) у едукативне сврхе.
Василију не треба помоћ у учењу,
Василије сам ради домаће задатке,
Васије одлично чита,
Василије разговора са људима,
Василије је радознао, активан.
ВАСИЛИЈЕ ЈЕ ДЕТЕ.
Можемо се играти са многим стварима, али не и са природом. Људски мозак и тело послују по неким природним постулатима са којим човек не може да се игра. Уствари може, али је цена скупа.
ДА ДЕЦА СУТРА БУДУ ЗДРАВИ И САМОСТАЛНИ ЉУДИ,
то нам је свима циљ, зар не!