Disfazija
Disfazija je poremećaj govora i jezika u kome je razumevanje govora i govorno jezička razvijenost deteta ispod njegovog mentalnog i hronološkog uzrasta.
Klinička slika
Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno nemogućnost i teškoće u razumevanju i izražavanju jezika, praćena nemogućnošću izgovora velikog broja glasova (dislalija), teškoćama u pamćenju reči, nepravilnoj upotrebi gramatičkih oblika (agramatizam) i opštoj nesposobnosti verbalnog izražavanja. Karakterišu je teškoće pri formiranju glasova, ali težište problema ne leži prvenstveno u glasovima već u nemogućnosti izgradnje jezičkog sistema teškoćama na fonološkom, morfološkom, sintaksičkom, leksičko-semantičkom i pragmatičkom nivou.
U kasnijem periodu, posle treće godine, ova deca imaju veliki broj glasova koje ne izgovaraju, zamenjuju ih drugim glasovima, ili ih nepravilno izgovaraju. Reči, čije su značenje i usvojili, otežano izgovaraju, zamenjuju slogove, izgovaraju samo početne ili samo poslednje slogove. Usled toga, govor ove dece u celini može biti teže razumljiv za okolinu. Deca sa razvojnom disfazijom, teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove, ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena (prošlo, sadašnje, buduće), zamenice usvajaju znatno kasnije, ne koriste prideve, priloge, predloge i veznike.
Disfazična deca nisu u stanju da usvajaju govor koji čuju oko sebe, pogotovu ako njihovo okruženje govori ubrzano sa neujednačenim ritmom i tempom. Zbog toga se disfazičnom detetu mora obraćati sporije. Disfazična deca su sklona da višesložne reči izgovaraju samo sa početnim ili samo sa završnim slogom.
Morfološke i gramatičke teškoće: koriste samo osnovne oblike reči, teško grade tj. upotrebljavaju reči sa prefiksom i sufiksima, pretežno koriste imenice, zatim glagole (u trećem licu jednine), ostale vrste reči retko, teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove, ne razlikuju rod (češće koriste muški), teško usvajaju množinu, sve radnje izražavaju u sadašnjem i prošlom vremenu ne koristeći buduće, zamenice usvajaju znatno kasnije, upotreba priloga, predloga i veznika predstavlja posebnu teškoću za disfazičnu decu, usvajanje prideva je otežano.
Teškoće u strukturi rečenice (sintaksa): rečenica je elementarna, redosled reči i oblika nepravilan, reči su skraćene sa inverzijom glasova i slogova, teško usvajaju upitne i odrične, a naročito odrično – upitne rečenice. Usporen leksički i semantički razvoj: rečnik je oskudan, značenje reči se sporije razvija, raspolažu manjim brojem jezičkih asocijacija, naročito sporo se razvija značenje reči kojima se označavaju apstraktne jezičke kategorije kao sto su veznici, prilozi, predlozi, padežni nastavci, rod, lica i glagolska vremena.
Možete posumnjati da vaše dete ima razvojnu disfaziju ako: ima usvojen mali broj reči kojima zna značenje, slabo razume govor okoline i nerado govori, koristeći često „sopstveni jezik“ ili gestikulaciju u komunikaciji sa okolinom. Najvažnije je što ranije uočiti navedene smetnje i dete odvesti na pregled logopedu koji će na osnovu kliničke slike proceniti koji i kakav vid rehabilitacije treba primeniti.
Lečenje
Disfazija je veoma kompleksan i složen govorno – jezički poremećaj koji ponekad zahteva višegodišnji rad sa detetom, kreiranje individualnog programa za svako dete, mnogo strpljenja sredine i roditelja jer je dinamika napredovanja različita i uslovljena brojnim faktorima. Spontanim razvojem disfazična deca nisu u stanju da ovladaju jezičkom strukturom. Zbog toga je potrebno da se dolazi na audiolingvisticki tretman, svakodnevno u trajanju od 60 minuta gde se kod deteta primenom KSAFA-m aparata razvija govor. Kod svakog deteta programom tretmana prati se prirodna dinamika razvoja govora tako da ono prolazi kroz sve razvojne faze do potpunog ovladavanja svim strukturama govora i jezika.
Izvor: stetoskop.