Priča se da je neki persijski vladar unajmio učitelja za svoga sina kako bi ga podučio znanju i lepom ponašanju. Kada je vladarev sin sve dobro savladao i naučio, a u lepom ponašanju postao pravi uzor,
učitelj ga pozva sebi i dobro ga istuče bez ikakvog razloga. To dečak nikad nije mogao zaboraviti, a kada je poodrastao i otac mu umro, on posta vladar umesto oca. Tada se seti svoga učitelja, pozva ga preda se, pa ga upita:
– Zašto si me tog i tog dana onako žestoko istukao bez ikakvog razloga i povoda?
Učitelj mu odgovori:
– Znaj, o vladaru, kada sam video da si onako bistar i da si sve shvatio što sam te ja podučio, znao sam da ćeš ti jednoga dana naslediti svoga oca. Istukao sam te zato da bih ti pokazao šta znači bol koji neko nekom nanese nepravedno i bez ikakvog razloga, pa da se ti kao vladar trudiš da ni nad kim nasilje ne provodiš, jer onaj kome je nasilje učinjeno, to lako ne zaboravlja!
Vladar se zahvali svome učitelju na svemu i bogato ga nagradi.