Znate li da deca koja odrastaju uz baku i deku sebe doživljavaju kao srećnije osobe?
Da li imate utisak da vaši roditelji više vole svoje unuke, vašu decu, da im se više posvećuju, više ih podržavaju, više ih „paze i maze“ nego što su to činili vama? Utisak vas ne vara, potpuno ste u pravu.
Pisac i pesnik Džejms K. Flanegan ostavio je svojim unucima pismo sa brojnim životnim savetima, kao što su:
Ne plašite se nikoga i ničega i živite punim plućima.
Sledite svoje želje bez obzira na to koliko su teške i koliko se razlikuju od tuđih.
Svi smo mi sasvim obični ljudi, to važi i za one koji nose preskupu odeću ili imaju velike titule ili moć.
Čitajte knjige koliko god možete, one su predivan izvor uživanja, mudrosti i inspiracije.
Uvek budite iskreni.
Ne čekajte da imate dovoljno novca ili dok se sve kockice ne slože. To se nikada, ali nikada ne dešava.
Ne vičite! To nikad ne uspeva, a povređuje i vas i druge. Svaki put kad sam vikao, doživeo sam neuspeh.
Grlite ljude koje volite. Recite im sada koliko vam znače, ne čekajte da bude prekasno.
Sugestije ovog mudrog dede su, zapravo, duhovne pouke. Roditelji takođe znaju da treba živeti punim plućima, pomagati ljudima, biti iskren, ali retko to govore svojoj deci. Zašto?
Roditeljska komunikacija sa decom se uglavnom svodi na jednostavna pitanja organizacije vremena, boravka u vrtiću ili školi, podsećanja na obaveze. Dok ste vi odrastali, o ovim temama su i vaši roditelji najčešće sa vama razgovarali. Međutim, da li ste primetili u kojoj meri su vaši roditelji promenili način komunikacije i svoje vaspitne stavove uopšte, kada su postali bake i dede?
Tako, ukoliko su u doba vašeg detinjstva bili previše zahtevni ili ambiciozni, možda i grubo kažnjavali za svakakve sitnice, sada, kada pogledaju u svoje unuke, kao da se preobraze u neke sasvim druge osobe. Ili, na primer, roditelji koji ne govore svojoj deci koliko ih vole, to u velikoj meri govore i pokazuju svojim unucima. Pa recimo oni roditelji koji su uvek insistirali na najboljim ocenama svoje dece, danas, na ocene svojih unuka jedva obraćaju pažnju, a neretko podsećaju roditelje da ne paniče oko toga, jer je važno samo da dete bude „živo, zdravo i veselo…“.
Kako je došlo do ove velike promene?