У најбољем интересу ученика посебно је важно одржати надметања за ђаке осмог разреда основне и четвртог разреда средње школе, став је Министарства просвете
Званични календари такмичења нису сасвим поуздани извори информација о одржавању смотри знања за основце и средњошколце у овој школској години. Извесно је да су школска такмичења из неких предмета већ одржана, рецимо из математике и физике. Ево данас се одржава прво општинско такмичење – из страних језика. Из биологије надметања бити неће.
За историју и српски језик и књижевност још се већа да ли ће се такмичења уопште одржати и како. Незванично се помиње и могућност да буду уприличена, атипично, само за ученике завршних разреда основних и средњих школа. Из угла стручних удружења недоумице намеће непостојање јединствених и обавезујућих правила за све организаторе такмичења која су утемељена у намери да се свој деци која желе да се такмиче пруже једнаке шансе у школског години у раљама пандемије.
Реализацију, квалитет и сврху ђачких такмичења ресорно министарство не доводи у питање, а на наш захтев да прецизирају став просветног врха, као и да ли ће препоручити јединствен модел којим треба да се руководе сви организатори такмичења, напомињу да је „у циљу заштите најбољег интереса ученика посебно важно организовати такмичења за четврти разред средње школе и осми разред основне школе јер резултати ових такмичења доприносе бодовању ученика при упису у наредни образовни ниво”.
– Министарству просвете упутили смо писмо у коме се залажемо за јединствено решење за сва такмичења и очекујемо одговор. Проблем уопште није једноставан. Не такмиче се наставници. Такмиче се ученици. Ако кажемо да нећемо организовати такмичење, то је најједноставније решење за стручно друштво, чак и за министарство. Али, онда смо оној деци која желе да се такмиче ускратили бенефите који најуспешнијима следују у смислу признавања бодова за упис у средње школе и на факултете или могућност добијања стипендија – појашњава за наш лист проф. др Момчило Павловић, председник Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић”.
Не постоји начин да стручна друштва приморају наставнике да прихвате обавезе у реализацији такмичења, ни родитеље да децу на надметање упуте ако то не желе. Многи су неодлучни страхујући због епидемиолошких (не)прилика или сматрајући да у отежавајућим условима у којима функционише образовни систем ђаци нису могли да се ваљано припреме да би показали врхунско знање. Али ако ђак, упркос свему, каже „хоћу да се такмичим”, шта онда?
– Оно што се очекује, а нарочито је важно, јесте да се ресорно министарство огласи и да целовито решење с обзиром на епидемиолошку ситуацију. Од тога све зависи. Ако се министарство не огласи и сматра да је све до сада регуларно и да надметања треба реализовати по општим упутствима која су већ дата, ми ћемо се врло брзо огласити с нашим врло јасним ставом – нема дилему Павловић.
Нема је ни проф. др Мирослав Живић, председник Српског биолошког друштва. Биолози, каже он, не виде ниједан објективан разлог који би могао да их одврати од од одлуке да такмичења не организују.
– Став је министарства да ће бодовати такмичења која се буду одржала, тако да нисмо постигли договор око питања да ли постоји могућност да ако се не одржавају сва такмичења, а дефакто се неће сва одржати, ниједно не буде бодовано за наставак школовања или стипендије. У министарству сматрају да такмичења треба да се одрже макар и у смањеном обиму, и подсећају да са становишта стручњака Института „Батут” такмичења не представљају епидемиолошки ризик, уколико се примене све прописане мере, с чиме се ја не слажем – указује Живић.
У упутствима која су школама поводом организовања такмичења стигла из просветног врха, упориште је Живићеве илустрације, да се у датим околностима чини да министарство преузима одговорност да добре последице такмичења – бодове за упис, стипендије, селекцију ученика за међународне смотре, а друштвима се, изгледа, приписују све негативне последице које из организације надметања могу да проистекну.
– Немамо логистику на основу које бисмо обезбедили услове који су апсолутно сигурни за ђаке, наставнике па и родитеље, који неминовно дођу. Не знам како су се друга друштва одважила да преузму такву одговорност у неизвесним и неповољним епидемиолошким околностима које, нажалост, потврђују исправност наше одлуке да такмичења не организујемо – увиђа Живић.
У понедељак одлука о такмичењима из српског језика и књижевности
Апелу да надлежни у министарству предложе адекватнији облик такмичења, чијим би спровођењем потенцијални епидемиолошки ризици били предупређени или сведени на минимум, јер у садашњим околностима стручна друштва не могу да организују такмичења према раније предвиђеном моделу, придружили су се и професори српског језика.
– Резултати анкете која је недавно спроведена у нашим подружницама показала је да је већина наставника против одржавања такмичења, што смо и предочили представницима министарства. Врло је тешко донети одлуку, мучимо се већ три недеље, али је морамо донети јер више немамо времена за одлагање. Најкасније у понедељак у 15 часова на нашој званичној онлајн страници биће објављен коначан став управе друштва у вези с (не)одржавањем такмичења – објаснила је за „Политику” проф. др Весна Ломпар, председница Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Српско географско друштво неће организовати надметања
Неће бити такмичења из географије за основце седмог и осмог разреда, одлуком Српског географског друштва које је иначе организатор ових смотри знања.
– Преласком на наставу на даљину и скраћеним часовима, наставни садржаји из географије нису могли бити адекватно обрађени, исходи и постигнућа предвиђени програмом нису реализовани, ученици нису у довољној мери оспособљени да самостално користе географске карте, што је примарно за учешће на такмичењима. Извесни су страх и уплашеност родитеља за здравље ученика, који би одржавањем такмичења у актуалној епидемиолошкој ситуацији били у ризику од ширења заразе ковидом 19 – закључни је део образложења одлуке о којој је надлежне у ресорном министарству обавестио проф. др Мирко Грчић, председник Српског географског друштва.
Извор: Политика