Музика у нашим животима игра важну улогу. Кроз музику комуницирамо, она је ту кад смо тужни, кад смо срећни, кад желимо да се опустимо.
Чак и пре него што проговоре деца, на свој начин, комуницирају кроз мелодију. Певају, лупкају, играју.
Међутим, делује да музика и уметност нису баш високо на листи приоритета у нашем образовном систему. Бар не онолико колико би требало.
„Музика има изузетно велику и важну улогу у нашим животима. Музиком се опуштамо, комуницирамо, музика је део наших живота када нешто славимо, када смо тужни, када желимо да се опустимо, када учимо… Музика је присутна у образовном систему кроз часове музичке културе, музичке секције, ваннаставне активности, хорско певање, оркестар. Ако питате мене као човека из струке да ли је то довољно или да ли је присутно у довољној мери присутно у свим циклусима образовања, одговор ће бити сигурно не. Међутим, ако свакој струци поставимо слично питање, сигурно ће бити сличан одговор. Потребно је направити баланс и наћи праву меру да дете, ученик не буде „заточеник наших жеља“. – каже за наш портал Мирјана Смрекар, музички педагог и просветни саветник из Ниша.
Заједно са двема наставницама музичке културе, Соњом Цветковић и Валентином Динић, Мирјана је креирала уџбенике за овај предмет, од 1. до 6. разреда. Ови уџбеници другачији су од онога на шта сте навикли кад отворите дечје школске књиге зато што су писани у форми која прија дечјој машти, а то је стрип.
Мирјана Смрекар каже да би требало да размишљамо на тај начин да тежимо креирању друштвеног окружења у којем ће се неговати праве вредности што се тиче музике, примерено узрасту.
Да је музика заиста важна у нашим животима слаже се и Валентина Динић, коауторка уџбеника. Она верује да би музичка култура требало да има боље место у образовном систему и у том смеру препоручује неколико корака.
– Прво, потребно је нагласити важност музике као део целокупног образовања, а затим и унапредити образовне планове и програме како би музика била интегрисана у редовне школске активности од првог до осмог разреда, кроз вишечасовни недељни фонд. То би подразумевало већи број квалификованих музичких наставника, обезбеђивање адекватних ресурса и инструмената, опремљене учионице. Такође, важно је подржавати ваншколске музичке активности и учешће на фестивалима како би се развијало интересовање за музику и пружила прилика талентованим ученицима да се истакну као извођачи.
Као просветни саветник, Мирјана Смрекар имала је прилику да види како велики број њених колега ради и посети много часова музичке културе у основним и средњим школама.
– Могу рећи да има дивних педагога, професионалаца који раде свој посао на најбољи могући начин у различитим условима. Већини наставника су доступни дигитални садржаји које користе или могу да користе у наставном процесу. Наставник је креатор који прилагођава наставни процес свом одељењу ученицима који су различити, међутим, најбитније је да наставне методе које наставник користи активност ученика ставе у први план, да користи пројектну наставу и све друге методе активног учења. Најгора могућа опција је да је ученик пасивни посматрач на часу. – сматра Смрекар.
Говорећи о уџбеницима које су креирале Мирјана и Валентина кажу да је у њих уложен велики труд и искуство.
– У млађим разредима од 1. до. 4. интересантна нам је била форма стрипа, тако да смо у том маниру Соња (Цветковић) и ја креирале уџбенике, увеле ликове у уџбенику који су вршњаци ученика, који нису савршени и врло често питају, проверавају између себе али и ученика који користи уџбеник. На свој начин увлаче ученике у свет који смо креирале у уџбенику. – рекла је Мирјана.
Loading...
Reload document 
Open in new tab Када је реч о уџбеницима за пети и шести разред, форма је другачија, али је и даље у служби стицања основних музичких знања на занимљив и пријемчив начин.
– Када смо креирале уџбенике за пети и шести разред, руководиле смо се тиме да пружимо свеобухватно разумевање музике, а при том пратиле програм наставе и учења кроз различите аспекте као што су: човек и музика, извођење музике, слушање музике и музичко стваралаштво. Уџбеник је осмишљен и прилагођен узрасту ученика који се кроз мапе ума постепено уводи у одређене садржаје. Такође, трудиле смо се да укључимо интерактивне вежбе, музичке примере и активности који подстичу ученике на креативно изражавање и активно слушање музике. – објаснила је Валентина.
Мирјана Смрекар додаје да је акценат стављен на пројектну наставу, где се ученик упућује на истраживање, рад у групи, договор и сарадњу, а самим тим преузима одговорност за свој рад.
Ових дана се много говори и о томе да ли музика коју слушамо, коју слушају млади, има некакав лош утицај на њих и своју улогу у свему што нам се дешава. Родитељи у највећем броју дозвољавају деци да слушају и ону музику која им није примерена, верујући да им то не може нашкодити и сећајући се лоше музике коју смо „сви ми слушали док смо одрастали“. Али, да ли је то баш тако?
– Питање утицаја музике на младе је комплексно. Музика има моћ да инспирише, мотивише и изрази различите емоције. Међутим, неки текстови или садржаји у музици могу имати негативан утицај ако промовишу насиље, нездраве обрасце понашања или дискриминацију. Важно је да како наставници тако и родитељи буду свесни музике коју деца слушају и пруже им смернице за одабир садржаја који промовишу позитивне културне вредности. Такође је важно пружити им простор за разговор о музици и њеном утицају, како би се развила њихова критичка свест. – рекла нам је Динић.
Мирјана Смрекар верује да би од велике користи било понудити деци више образовних и музичких програма прилагођених узрасту у медијима, педагошких концерата, сусрета школа, концерата вршњака ученика музичких школа
– Улога свих нас је да дође до промене. Ако схватимо шта су приоритети у друштву и да музика може свима нама да помогне да будемо боље и безбедније друштво, то би требало да буде приоритет. Када кажем свих нас, мислим на медије и цео друштвени контекст. Треба озбиљно схватити улогу и значај свих, од родитеља у кући, преко васпитача који ће детету понудити прикладне музичке садржаје, па до учитеља, наставника који и својим музичким укусом утичу на формирање дечјег.