U mojoj želji da podržim muža u njegovoj učiteljskoj karijeri, ipak nisam bila dobro pripremljena za težak put koji je bio ispred nas, finansijski problemi i stres su se uselili u našu porodicu.
Sa strane gledano, posao učitelja je izgledao lak, dosta slobodnih dana, sigurni prihodi, međutim scenario o kome smo mi maštali i onaj s kojim smo se suočili razlikovali su se u mnogome. Prolazeći kroz sve to naučila sam nekoliko stvari.
1. Ne postoji škola koja funkcioniše kao savršen sistem. Ne govorim sada ovde konkretno o državnim niti privatnim školama. Tačno je da postoje odlične škole u kojima rade učitelji koji se pamte celoga života. Ali sa napretkom tehnologije menjaju se i generacije, način ocenjivanja, provere znanja, pa je i proces obrazovanja proces koji neprestano evoluira, kao što je uvek i bilo. Obrazovanje koje su naša deca imala pre 50 godina nije obrazovanje koje im je potrebno danas. Nemojte me shvatiti pogrešno – postoje neki aspekti tog obrazovanja koji su čvrsti kao stena, naročito u svetlu očito pogrešnog sistema danas, međutim on ne može u potpunosti obuhvatiti probleme današnjice.
2. Nikada, ali nikada nemojte žrtvovati porodicu zbog učiteljskog posla. Upoznala sam učitelje koji su bili toliko pod stresom da ne samo što su ugrozili sopstveno zdravlje, već su to počeli da prenose i na svoju porodicu. Bilo je tu srčanih udara, ležanja u bolnici, svega. Ako zbog stresa ne možete sačuvati zdravlje, ne samo da ne pomažete sebi već time ne pomažete ni svojim đacima. Stres je bio razlog zbog koga smo moj muž i ja odlučili da spakujemo kofere i promenimo sredinu. Nakon pet godina provedenih u jednoj školi, moj muž je primetio da gubi entuzijazam u radu sa tom decom. Odluka da se preselimo bila je najteža ali i najpametnija koju smo mogli doneti.
3. U redu je razmišljati o promeni profesije. Učitelji se rađaju, u to nemam sumnju. Većina učitelja koje poznajem oduvek su htela da to i budu. Ako vam treba promena, postoji mnoštvo drugih oblasti u kojima možete učiti decu, a da to nije klasična učionica. Privatni časovi, virtualne škole, radionice, dečje izdavačke kuće, postoji gomila alternativa za ostanak u ovoj kreativnoj branši.
4. Budite spremni na to da vam deca slome srce. Kada ovo kažem, mislim na mnoge priče dece koja su ostala bez roditelja, dece koja su završila na ulici, deca kojoj su svakodnevno potrebni lekovi, dece koja su zlostavljana, dece koja jedu samo u školi. Ove priče su stvarne i svuda postoje. Koliko puta sam samo pomislila da li će moj muž uspeti da obezbedi dodatnu hranu za decu koja nemaju. Nikada se nisam trgla na pomisao da bi ga sopstveno finansiranje tih obroka moglo koštati posla – to je bila ispravna stvar u koju smo oboje verovali.
5. Možda ćete morati da radite dodatni posao. Za mnoge ljude preživeti mesec sa učiteljskom platom zvuči nemoguće. Nije nemoguće, neću lagati, ali je teško. Zahteva dosta kreativnosti a ponekad i ekstremnu štednju da bi se preživelo. Čak i tada niste sigurni da li ćete sve „pokrpiti“. Bavila sam se raznim poslovima tokom svih ovih godina – od čuvanja dece, do prodaje jaja koje sam sakupljala u sopstvenom domaćinstvu, sve kako bih koliko-toliko dopunila kućni budžet. Neke Nove godine su nam prošle bez poklona i skoro da nismo išli na odmore, ali smo bili srećni jer je moj muž radio posao koji voli, posao kojim je uticao na živote dece svakoga dana.
6. Nagrađuje vas i predstavlja ulaganje u život. Posmatranje tog uzbuđenja u očima moga muža kada dete, koje ima problem s gradivom, savlada lekciju – nema cenu. Znala sam i da su deca ludo srećna kada dođu u učionicu moga muža, jer im je on garantovao da će dati sve od sebe da im pomogne da uspeju. On ih je učio dobrim manirima i uvek ih posmatrao kao pojedince, ne kroz ocene. Viđala sam njegove bivše đake kako mu pritrčavaju u zagrljaj kada se slučajno sretnu u gradu. Ne postoje reči koji mogu opisati taj osećaj i zato učitelji rade to što rade. To je ulaganje u život. Učitelji ne sanjaju o novcu i prestižu, oni nesebično poklanjaju strpljenje i istrajnost dok se bore da deca iz škole izvuku najbolje što mogu.
Učitelj svakoga dana donosi neku promenu. Svakoga dana. To je teret za koji je potrebna velika hrabrost. Posao učitelja može biti đavolski težak, ali vas ohrabrujem da sledite svoje srce i radite ono što je najbolje za vas i vašu porodicu. Iako se ne možete pozabaviti svim problemima obrazovnog sistema, apsolutno možete promeniti život svakog deteta koje prođe kroz vašu učionicu.
Svakog deteta.
Izvor: www.survivingateacherssalary.com