Nacionalni prosvetni savet raspravljao o strategiji obrazovanja do 2030. godine

5 marta, 2021

Onlajn nastava treba da se odvija samo u izuzetnim slučajevima i pod izuzetnim okolnostima. Ukoliko bi uvođenje digitalne nastave bilo strateško opredelenje države definisano stategijom obrazovanja, to bi dovelo do velikih promena i pitanje je šta bi se dogodilo sa klasičnom nastavom.

Foto: Canva

Opredeljenje za digitalnu osnovnu školu i digitalnu gimnaziju ne bilo dobro, to su suštinska pitanja za naše obrazovanje. Delimo stav univerzitetske javnosti i KONUS-a da samo u izuzetnim slučajevima onlajn nastava ima prednosti. Ona u sebi krije i velike opasnosti.

Ovo je rekao Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta na sednici ovog tela posvećenoj Strategiji obrazovanja i vaspitanja do 2030, ukazujući na delove strategije u kojima je predviđeno uspostavljanje onlajn osnovne škole i onlajn gimnazije. Naveo je da danas digitalna nastava zvuči kao ekskluziva, ali bi za 10 godina ekskluziva mogla da bude normalna nastava, a to, kaže on, ne sme da se dogodi.

Ana Marija Viček iz Ministarstva prosvete navela je da nije predviđen prelazak isključivo na onlajn nastavu, već samo u okolnostima kada normalan nastavni proces ne može da se odvija.

Na sednici NPS primedbe na strateški dokument izneli su i predstavnici stručnih društava i dali svoje preloge.

Snežana Marković iz Društva za strane jezike i književnosti u Srbiji založila se za uvođenje dva strana jezika u srednje škole i drugog stranog jezika u četvrti razred osnovne škole. Da je fizičko i zdravstveno vaspitanje potpuno zapostavljeno u strategiji obrazovanja smatra Goran Petrović iz Saveza nastavnika fizičkog vaspitanja koji predlaže da se akcenat stavi na nastavne i vannastavne aktivnosti fizičkog vaspitanja i školske sportske sekcije. Siniša Ranković iz Defektološkog društva Srbije istakao je da strategijom nisu rešeni problemi nastave za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Stojković je naveo da treba povesti brigu o identitetskim predmetima. NPS, osim srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije, tu ubraja i muzičko i likovno vaspitanje.

Slavko Petaković, potpredsednik Društva za srpski jezik i književnost, naveo da u strategiju treba uvesti natpredmetni status srpskog jezika, zatim da se poveća fond časova maternjeg jezika u školama.

– Takođe, zalažemo se i da se srpski uvede na fakultete kao obavezan predmet ili fakultativno – rekao je prof. Petaković.

Izvor: Novosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama