Онлајн настава треба да се одвија само у изузетним случајевима и под изузетним околностима. Уколико би увођење дигиталне наставе било стратешко определење државе дефинисано статегијом образовања, то би довело до великих промена и питање је шта би се догодило са класичном наставом.
Опредељење за дигиталну основну школу и дигиталну гимназију не било добро, то су суштинска питања за наше образовање. Делимо став универзитетске јавности и КОНУС-а да само у изузетним случајевима онлајн настава има предности. Она у себи крије и велике опасности.
Ово је рекао Радивоје Стојковић, председник Националног просветног савета на седници овог тела посвећеној Стратегији образовања и васпитања до 2030, указујући на делове стратегије у којима је предвиђено успостављање онлајн основне школе и онлајн гимназије. Навео је да данас дигитална настава звучи као ексклузива, али би за 10 година ексклузива могла да буде нормална настава, а то, каже он, не сме да се догоди.
Ана Марија Вичек из Министарства просвете навела је да није предвиђен прелазак искључиво на онлајн наставу, већ само у околностима када нормалан наставни процес не може да се одвија.
На седници НПС примедбе на стратешки документ изнели су и представници стручних друштава и дали своје прелоге.
Снежана Марковић из Друштва за стране језике и књижевности у Србији заложила се за увођење два страна језика у средње школе и другог страног језика у четврти разред основне школе. Да је физичко и здравствено васпитање потпуно запостављено у стратегији образовања сматра Горан Петровић из Савеза наставника физичког васпитања који предлаже да се акценат стави на наставне и ваннаставне активности физичког васпитања и школске спортске секције. Синиша Ранковић из Дефектолошког друштва Србије истакао је да стратегијом нису решени проблеми наставе за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Стојковић је навео да треба повести бригу о идентитетским предметима. НПС, осим српског језика и књижевности, историје и географије, ту убраја и музичко и ликовно васпитање.
Славко Петаковић, потпредседник Друштва за српски језик и књижевност, навео да у стратегију треба увести натпредметни статус српског језика, затим да се повећа фонд часова матерњег језика у школама.
– Такође, залажемо се и да се српски уведе на факултете као обавезан предмет или факултативно – рекао је проф. Петаковић.
Извор: Новости