Iz Ministarstva prosvete lansirani su brojni predlozi izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), koje mnogima iz struke „zvuče” kao pokušaj države da u novoj školskoj godini prosvetu stavi pod kontrolu i predupredi „talasanja” i proteste kojih je bilo u poslednje dve godine. Nova rešenja sužavaju prostor za aktivizam učenika u školi i učešće roditelja, pojačavaju sistem kontrole i sankcionisanja, preti se suspenzijom licence i veći je uticaj rukovodstva škole na položaj nastavnika. Sindikati u obrazovanju tvrde da o većini izmena nisu bili blagovremeno informisani iz Ministarstva, da je Nacrt pisan “na brzaka” i da je nedorečen. Izostala je šira javna rasprava, budući da je održana samo jedna, u Beogradu 5. avgusta, i to uz ograničeni broj učesnika. U Forumu kragujevačkih škola su za odbacivanje Nacrta i novi tekst. Zabrinjava ih što se predloženim izmenama neposredno menjaju prava učenika i roditelja, položaj nastavnika i način na koji se u školi ostvaruju učešće, sloboda mišljenja i profesionalna samostalnost.
„Smatramo da predložene izmene nisu samo očekivan odgovor na potrebu za unapređivanjem obrazovnog sistema, već da u velikoj meri deluju kao represivan odgovor na društvena dešavanja i proteste koji traju skoro dve godine. Posebno zabrinjava utisak da se predloženim rešenjima nastoji ograničiti uticaj učenika, roditelja i zaposlenih u obrazovanju na život škole, ali i njihovo pravo da slobodno izražavaju stavove o pitanjima od značaja za društvo”, navode u Forumu kragujevačkih škola, pišu Kragujevačke.
Po oceni Foruma uloga škole ne može biti svedena samo na realizaciju nastavnog programa, već je ona mesto u kojem se razvijaju kritičko mišljenje, sloboda izražavanja, odgovornost i aktivno učešće u društvu.
– Posebno zabrinjavaju rešenja koja mogu stvoriti strah kod nastavnika i profesora da javno iznesu profesionalni ili lični stav o društvenim pitanjima, kao i rešenja kojima se ograničava mogućnost učenika i roditelja da učestvuju u životu škole i iznesu svoje mišljenje, kaže za „Kragujevačke“ član Foruma, profesor Nenad Đurić.
On podseća da su izmene zakona pokušavane i tokom mandata prethodna dva ministra prosvete, ali predlozi nisu dobili podršku.
– Sada, posle gotovo dve godine snažnih društvenih i studentskih protesta, ponovo se pristupa izmenama zakona, i to izmenama koje u značajnoj meri jačaju kontrolu i odgovornost, a sužavaju prostor za učešće i izražavanje stavova. Naš je utisak da se ovakvim pristupom šalje poruka da su nastavnici, profesori, učenici i roditelji koji su tokom prethodnog perioda javno izražavali neslaganje sa politikom vlasti postali nepoželjni učesnici u javnom i obrazovnom prostoru. Ukoliko se zakon koristi za ograničavanje njihovog prava na učešće, kritičko mišljenje i slobodno izražavanje, onda on prestaje da bude instrument unapređivanja obrazovnog sistema i postaje sredstvo za kontrolu, kaže Đurić.
Kome preti suspenzija licence
Član 149 Nacrta zakona uvodi novi osnov za suspenziju licence nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji „ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, ni nakon pisanog upozorenja direktora“. U Forumu objašnjavaju da se radi o suspenziji licence nastavnika bez prethodne nezavisne stručne procene, čime se povećava uticaj direktora na status nastavnika.
– Licenca je dokaz profesionalne osposobljenosti nastavnika. Suspenzija je veoma ozbiljna posledica po profesionalni status. Zato nije dobro da se takva mera zasniva pre svega na proceni direktora, bez prethodne nezavisne stručne procene i jasnih kriterijuma. Ovo posebno može biti problematično u situacijama kada postoji spor između nastavnika i rukovodstva škole, kaže Đurić.
On navodi da ako, na primer, nastavnik smatra da postoji opravdan razlog zbog kojeg ne može da realizuje nastavu ili je u sporu sa direktorom oko načina realizacije rada, mora postojati nezavisan mehanizam koji će utvrditi činjenice.
– Ne sme biti dovoljno samo da direktor kaže da nastavnik „ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad“. U suprotnom, nastavnik može biti stavljen u položaj da strah od suspenzije licence utiče na njegovu profesionalnu nezavisnost i spremnost da ukaže na problem, objašnjava Đurić.
Neka rešenja „drmaju” i položaj zaposlenih na neodređeno vreme. Predviđen je novi mehanizam preuzimanja zaposlenih kojim su, pored zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i zaposlenih sa nepunom normom, obuhvaćeni i zaposleni na neodređeno vreme sa punom normom koji se ne nalaze na listama. Za sprovođenje postupka ministar obrazuje posebnu radnu grupu i radnu podgrupu, koje mogu donositi odluku kojom se zaposleni upućuje na slobodno radno mesto radi preuzimanja.
– Ovakva odredba dovodi u pitanje pravnu sigurnost nastavnika koji ima ugovor na neodređeno i punu normu, jer se i on izričito uvodi u sistem preuzimanja, iako nije proglašen tehnološkim viškom. Posebno je problematično što zakon ne propisuje dovoljno jasno ko čini radnu grupu i podgrupu, po kojim kriterijumima se biraju njihovi članovi, ko kontroliše njihov rad i na koji način zaposleni može da ospori njihovu odluku. Takođe nije dovoljno jasno da li je za preuzimanje nastavnika koji ima punu normu neophodna njegova izričita saglasnost, objašnjava Đurić.
On navodi da je ovo je posebno opasno u situacijama kada postoji spor između nastavnika i rukovodstva škole.
– Čak i ako nije predviđeno kao kaznena mera, mogućnost da nastavnik bude upućen u drugu ustanovu, uz nedovoljno jasne kriterijume i proceduru, može imati efekat zastrašivanja i uticati na spremnost nastavnika da ukaže na nepravilnosti ili zaštiti svoja prava. Zato bi zakonom moralo jasno da se utvrdi ko odlučuje, po kojim kriterijumima, uz kakvu kontrolu i kakvu pravnu zaštitu ima zaposleni, kao i da li je njegova saglasnost neophodna za prelazak u drugu ustanovu, precizira Đurić.
Sužena prava učenika
Više predloženih rešenja smanjuju prostor učenika, roditelja i zaposlenih za učešće, odlučivanje i slobodno izražavanje stavova o životu škole. Za Forum su posebno sporne izmene kojima se sužava pravo učenika na udruživanje i učešće u radu škole. Važeći zakon izričito navodi pravo na slobodu udruživanja u različite grupe i klubove, kao i organizovanje učeničkog parlamenta, ali u Nacrtu je predviđeno samo pravo na organizovanje i učešće u radu učeničkog parlamenta.
– Ako grupa učenika želi da organizuje klub ili inicijativu koja se bavi nekim pitanjem školskog ili društvenog života, treba da ima jasno zagarantovano pravo da to učini, pod uslovima koji važe za sve. Ne treba da zavisi od toga da li će rukovodstvo škole takav oblik organizovanja prihvatiti. Smatramo da škola treba da bude mesto na kojem se učenici uče demokratskom učešću, a ne mesto na kojem se njihovo organizovanje ograničava samo na jedan formalni oblik, kaže Đurić.
Predviđeno je i da predstavnici učeničkog parlamenta učestvuju u radu školskog odbora samo u određenim slučajevima i na poziv predsednika, čime se njihovo sadašnje pravo pretvara u mogućnost koja zavisi od odluke drugih.
– Ovo više nije isto pravo. Do sada su učenički predstavnici imali pravo da prisustvuju radu školskog odbora, a sada se njihovo prisustvo uslovljava procenom predsednika odbora i pozivom. Drugim rečima, učenik više ne dolazi zato što ima pravo da učestvuje, već zato što je procenjeno da treba da bude pozvan, smatra Đurić.
Ako školski odbor raspravlja o pitanju koje učenici smatraju važnim, a predsednik proceni da to nije tema iz nadležnosti učeničkog parlamenta, predstavnici učenika mogu ostati bez mogućnosti da prisustvuju i iznesu svoj stav.
„Rez” u Savetu roditelja
Izmenama zakona se smanjuje se i reprezentativnost Saveta roditelja, budući da sva odeljenja više ne bi imala svog neposredno izabranog predstavnika. Prema važećem zakonu, u Savet roditelja bira se po jedan predstavnik svakog odeljenja, dok Nacrt predviđa da Savet roditelja ima osam članova u osnovnoj školi, odnosno najviše 15 članova u srednjoj školi, bez obzira na to koliko škola ima odeljenja.
U Forumu kažu da Nacrt ne propisuje dovoljno jasan i proverljiv postupak izbora kojim bi se obezbedilo da sva odeljenja budu stvarno i ravnopravno zastupljena. Deo načina izbora prepušta se uređenju ustanove, što ostavlja prostor da se u praksi različito određuje ko će dobiti mesto u Savetu. Sužavaju se i nadležnosti Saveta roditelja, pa umesto da razmatra važna školska dokumenta i planove, on bi se sa njima samo upoznavao, čime se učešće roditelja u životu škole svodi na manju meru.
– Razmatrati znači aktivno učestvovati u raspravi o nekom dokumentu, dok „upoznati se“ može da znači samo biti informisan o njegovom sadržaju. Na taj način roditelji od aktivnih učesnika postepeno postaju oni koji se uglavnom obaveštavaju o odlukama škole.Zato smatramo da treba zadržati postojeću reprezentativnost Saveta roditelja, odnosno predstavnika svakog odeljenja, kao i njegove stvarne nadležnosti, kaže Đurić.
Za Forum je posebno sporna i mogućnost kažnjavanja roditelja za „ometanje ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada“, jer taj pojam nije dovoljno precizno određen. Kada se uz nejasno definisanu zabranu predvidi i novčana kazna do 150.000 dinara, otvara se prostor za različito i proizvoljno tumačenje.
– Da li je ometanje samo fizičko sprečavanje nastave? Da li je to glasno ponašanje? Da li je protest roditelja ispred škole? Da li je iznošenje kritike o radu škole? Da li je zahtev roditelja da dobije objašnjenje od direktora? Zakon koji predviđa visoku novčanu kaznu mora biti potpuno jasan,smatra Đurić.
On ističe da ako roditelj dođe u školu i zahteva razgovor sa direktorom zbog načina na koji se postupa prema njegovom detetu, on ne sme da bude u strahu da će njegovo insistiranje biti protumačeno kao „ometanje rada“.
– Posebno je važno da se ova odredba ne pretvori u sredstvo kojim će se kritika rada škole ili neslaganje roditelja sa odlukom škole kažnjavati, ocenjuje Đurić.
Ceo tekst: Kragujevačke