Deca uzrasta od treće do pete godine, ni previše mali, ali ni dovoljno veliki

21 januara, 2018

Četverogodišnjaci su često predobri kada su negde van kuće, dok u kući postaju potpuno neposlušni. Inače se za predškolski uzrast kaže “Mali pubertet”,a do sada ste već shvatili zašto. Nemirni, sa mravima u telu i neočekivanim promenama raspoloženja u veoma kratkom periodu mogu od kreveljenja, ljutnje i nervoze doći do potpuno vedrog i sretnog raspoloženja.

Za decu i roditelje ovaj period je poprilično harmoničan. Deca su aktivna, radoznala i zabavna. Ali negde krajem treće godine, dete ulazi u novi, intenzivniji razvojni period i kao i sa svim dosadašnjim razvojnim fazama, sitaucija postaje teška. Ponovo dolazi do borbe oko moći između roditelja i dece i naizgled mali neuspesi, mogu naprosto da naprave malo “čudovište” od deteta. Samo, sada ne možete detetu, tako lahko usmeriti pažnju na nešto drugo, kao što ste to mogli uraditi sa dvogodišnjakom.
Sigurna baza
Četvorogodišnjaci imaju dobro samopouzdanje i veruju u svoje sposobnost. Svijet se širi pred njihovim očima i oni više nisu u stalnoj potrebi za roditeljima. Ali, ono što uvek trebaju jeste sigurna baza kod kuće, gde uvek mogu doći bez straha. Roditelji mogu primetiti da su jednog momenta veliki i sposobni, a sledećeg male maze. To je vreme suprotnosti.
Prijateljstva
Prijateljstva u ovom uzrastu postaju sve važnija. Deca uče da imaju obzira, da sarađuju, čine kompromise, čekaju na svoj red i u svemu tome, javlja se suosećanje, jedna do tada, nepoznata osobina. Često se u svetu odraslih može primetiti, nedostatak ovih ključnih osobina, koje su se, kako vidite, trebale razviti još u ranom detinjstvu. Tako da svi oni koji kažu kako u njihovo vreme nije bilo ovoliko priče oko dece, nego je bilo po kratkom postupku i navedu sebe za primer kako im ništa ne fali, trebaju se malo zamisliti nad sobom.
Strahovi
S obzirom da deca razumiju sve više, to povlači za sobom i bolje shvatanje prijetnji i opasnosti. Deca postaju strašljivija. Boje se ići sami u toalet, a mrak i noćne more stavljaju u istu ravan sa mislima o smrti. Deca se i fizički dosta menjaju. Nestaje onaj bebasti, okrugli izgled i dete sve bolje kontroliše svoje telo i pokrete. Vole da vežbaju skok uvis, skok udalj i balans. Često se mogu javiti tzv. bolovi rasta koji su sasvim normalni i s vremenom prođu. Jednostavno im je teško biti na jednom mestu, a većina roditelja upravo to zahteva od njih…
 
Izvor: predskolska.ba

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama