Zdravica majci – Dobrica Erić
Najlepšu zdravicu
tebi ću da sročim:
Želim da Tvoja reč
i Tvoje oči
sretnu i isprate
još mnogo selica
i da ti pusti
roj belih pčelica
kuća oko koje
igra kolo plota…
Tvoj glas je česma
u bašti mog života!
Osmehni se mati – Božidar Timotijević
Budi srećna mati,
Sunce nek te zlati,
nek ti oko sija,
mati najmilija.
Osmehni se mati,
i Suncu i cvetu,
i meni i tati
i celome svetu.
Mora se priznati – Velimir Milošević
Mora se priznati – kapu dole
Da se najviše mame vole.
No, da se pogrešno stvari ne shvate
Vole se, vole dosta i tate.
Mora se priznati – kapu dole
Da se najviše mame vole.
Ali ne valja ni preterati.
Malo ljubavi ostavi tati.
Mora se priznati – kapu dole
Da se najviše mame vole.
Predlažem da se pesmica skrati.
Poljubac isti – i mami – i tati.
Kad mati bije – Branko V. Radičević
Ponekad mati bije:
al’ – to je već kraj sveta.
Da je otac – radije bi otišla da pije.
I vratila bi se, možda, tek u zoru plavu,
razbivši od besa nekoj čaši glavu.
Al’mati nije otac, jer mati je – mati.
Ne može mati da pije, mati može da pati.
I ona bi ko otac, kad se ljutit vrati,
bar po vojničkom sanduku da mlati.
Al’mati je mati i tu se tajna krije.
Kako li će ona svog sina da bije.
Nije ona otac, u sutonskoj tami
da promaši i sanduk vojnički odalami.
Susedi tad kite prozore i vrata
i groze se: ala bije strašni tata…
Mati uzme konac i sina svog veže
mašnicama mekim da mu bude teže.
Paunovo pero na zidu se vije.
To će biti prutić kojim će da bije.
Još i rubac beli iz komode uze.
Ako ga zaboli, da mu briše suze.
Tako bije mati.
Al’- to je kraj sveta.
Da je otac, radije bi otišla da pije
I vratila bi se, možda, tek u zoru plavu,
razbivši od besa nekoj čaši glavu.
Majka- Mira Alečković
Od tol’ko lepih, najlepših reči,
da se ispriča sto jedna bajka,
nijedna nije toliko lepa,
toliko nežna, kao reč majka.
Njene me ruke najlepše grle
i brižne nada mnom uvek strepe;
zovnem li samo, meni hrle
mamine ruke meke i lepe…
Mamine ruke kosu mi spliću,
njena me ljubav na put sprema,
kada porastem, kao mama biću,
niko kao ona lepe ruke nema.
Mamine oči me uvek prate,-
te oči dobre nada mnom bdiju,
kad odu, jedva čekam da se vrate,
one za mene uvek osmeh kriju.
Kao u bajci koja se voli
smeh se detinjstva meko zasrebri…
Kad mene boli, i nju zaboli,-
i zato hvala, majko, tebi!
Zato od tol’ko najlepših reči,
da se ispriča sto jedna bajka,
jedna je od svih za mene lepša,
jedna je od njih samo reč majka.
Majka – Rade Jovanović
Bilo da je tvoja, moja ili Sveta,
majka je ko biljka od koje si stvoren,
srećan što si deo takvog cveta
i što imaš život, izdanak i koren.
Kao što se sunce ogleda u reci,
i bistra mu reka ogledalo pruža,
tako se i majka ogleda u deci,
pa ako su ruže,i ona je ruža.
Ruža i od briga napravi mirise,
i za tvoju radost potroši svoj vek,
ako tražiš zaklon – procveta, širi se,
daje sve iz sebe da ti bude lek
I kad smo već rekli da je majka ruža
morao bi ovo na kraju da znaš:
Majka nije samo da ti ljubav pruža
već da od nje učiš da je i sam daš.
Bilo da je tvoja, moja ili Sveta,
majka je ko biljka od koje si stvoren,
srećan što si deo takvog cveta
i što imaš život, izdanak i koren.
Mame – Dušan Radović
Imate li nešto za mame?
Imamo krilo, dlan i rame.
Kada su mame tužne i same?
Dobri su krilo, dlan i rame.
A kada nešto boli mame?
Neka nam stave glavu
u krilo, na dlan ili na rame!
Svet bez majke – Miroslav Kovačević
Svet bi mogao biti bez sunca,
bez cveća,
trave,
reke.
Svet bi mogao biti bez pesme,
bez priče,
basne,
bajke.
Svet ne bi mogao biti
jedino bez majke.
Naše mame – Dušan Radović
U celom svetu,na svim stranama,
reč je uglavnom o mamama.
Najpre je bilo ništa i tama,
a onda nas je rodila mama
Mame su važne da nas rode,
da nas podižu i da nas vode.
Svi što po svetu trče i lete
neke su dobre mame dete.
Majka se voli – Momčilo Tešić
Majka se voli zagrljajem
i lepršanjem pletenica.
Majka se voli radosnim sjajem
u dnu zdenca dečjih zenica.
Majka se voli našom setom,
kad tiha tuga u njoj gori.
Majka se voli ljupkim cvetom
i glasom koji srećno žubori.
Našom ljubavlju miriše jabuka
koju smo bolesnoj majci dali.
Majka se voli strukom luka
što smo ga sami okopali.
Majka se voli našom vedrinom,
čašom vode i našim znanjem,
ljubavi finom kao krinom,
u nas stečenim pouzdanjem.
Kad mati peva – Branko V. Radičević
Tada sve bude ko od veza
ili lepeza ili breza.
Ti možeš na put do Kineza,
ili na čaj kod nekog kneza.
Svaki tad dečak ima čelo
ko jarko sunce kada sine.
A svaki grad i svako seloi
maju svoj čun za daljine.
I nema nigde dece same,
moja je majka i tvoja mati.
Samo na jedno njeno rame,
mogu sve glave dečje stati.
Mati tad vodi u levoj ruci,
svu izgubljenu decu u luci,
a desna ako su dečaci bosi,
služi da ih miluje po kosi.
Od njenog šala ako sneg veje,
eto skrovite, tople streje,
a u džepu od kecelje
rukavice pletu prelje.
U punđi njenoj dve zlatne igle.
Gde one dosad nisu stigle?
Ako čarapa tanka ko travka
eto naglavka.
I ja sam jedno veče celo
slušao kako peva mati.
I osmehnuh se u odelo,
bilo je meko, bilo je belo.
Mamino srce – Dragan Lukić
U srcu moje mame
i moje srce kuca
Kad njeno kucne – tak,
moje se čuje – tik.
Neno je oko toplo
k`o oko žutog sunca
i u tom toplom oku
stanuje i moj lik.
Jedna je mama – Mirjana Petrov
Od svih žena što postoje
Najlepša je meni jedna
Najdraža je mome srcu
Ljubavi je moje vredna.
Jedna je mama to svako zna
Zato je beskrajno volim ja!
Dala mi život da vidim svet
A joj sada darujem cvet.
Poklanjam nežnost i reči te:
MAMICE MILA HVALA ZA SVE !
Sve nečemu služi – LJ. Ršumović
Dugme služi kaputu
Asfalt služi na putu
Drug da se druži
Sunce da kruži
Sve nečemu služi.
Čamac da se trekom plovi
Mamac da se riba lovi
Pesma da se lepo peva
Munja da kroz oblak seva
Molba da se nešto moli
A MAJKA je da se VOLI !
Izvor: austojeskolazgodna