Najopasniji period za učitelje i nastavnike je kraj školske godine

7 novembra, 2014

Pritisak na nastavnike: Sve više nas je pod Normabelima…

“Ne mogu vam opisati pod kakvim sam stresom, i ja i koleginice koje rade sa mnom. Više ne znam što da učinim, na ivici sam i mislim da mi trba pomoć psihijatra. U raspored poslova ove sam školske godine dobila i dva prva razreda u jednoj od osnovnih škola. Rad u jednom od ta dva razreda prava je noćna mora. Jedan učenik jako je agresivan. Sediti na mestu za njega je nemoguća misija. Uglavnom šeta razredom, a kad ne dobija dovoljno pažnje, postaje izrazito agresivan i napada decu. Kako bih sprečila povrede, često ga fizički držim za mojim stolom i ne dopuštam mu da ustane sa stolice držeći ga za ruke. Pritom trošim mnogo vlastite snage i često sam gruba jer drugog načina da omogućim kakav takav rad u razredu ne vidim. Ne mogu opisati stres kojem smo izložene mi učiteljice koje radimo s tim razredom. Nakon odrađenog jednog sata u tom razredu, došavši kući danas, nisam mogla doći sebi i malo je nedostajalo da uzmem tabletu za smirenje”, napisala je očajna nastavnica stranog jezika na jednom forumu svojim kolegama…
Ucionica-razredne-nastave_3
Njin je slučaj dobio i medijsku pažnju jer je nastavnica progovorila o ovome baš u vreme javne rasprave o novom Pravilniku o načinu postupanja vaspitno-obrazovnih radnika školskih ustanova u preduzimanju mera zaštite prava učenika.

Izmene su donesene 2013. godine i njima je, između ostalog, ukinuta mera udaljavanja učenika s nastave. Mnogi su učitelji i profesori bili izričito protiv toga. Pisale su se peticije Ministarstvu prosvete, obrazovanja i sporta, ali pravilnik je ostao isti.

Puno stresa, a pomoći nema

– Škole su u skladu s propisima dužne sprovoditi i preventivne programe vezano uz sprečavanje nasilja te da su u svojim školskim ili godišnjim planovima i programima iste i planirale.

Škola u kojoj je učiteljica stranog jezika bila na ivici nervnog sloma jer nije mogla održavati nastavu zbog jednog učenika označena je kao jedna od škola koja ima “nultu toleranciju na nasilje”. I tu počinju problemi. Nemogućnost sprečavanja nasilja u razredu za mnoge je učitelje izvor frustracija. Većina  stručnjaka se slaže da su najveći izvori stresa za učitelje loši radni uslovi, nemotivisani učenici, previše administrativnog posla, a premalo neposrednog rada s učenicima, zahtevni roditelji i sl.

Učitelji imaju plate niže od proseka svih drugih visokoobrazovanih. U skladu s tim, izvori stresa su i loš socijalno-ekonomski status.

Odnos društva prema učiteljima sve češće preslikava na to kako se roditelji odnose prema njima, a zatim i sama deca kopiraju takav način ponašanja.

Promenile su se vrednosti u društvu. Nekad je učitelj bio pojam za učenike, ali i za roditelje bio je autoritet. Danas to nije slučaj .

Pomerili  smo se od autoritativnog prema permisivnom i više demokratskom stilu vaspitanja, a to znači da deca kod kuće imaju sve manje granica. To onda znači da bi ih u školi trebali imati što više, ali to nije slučaj. Učitelji više ne znaju da procene gde mogu povući granicu, a da to svima bude prihvatljivo i učinkovito i to svakako uzrokuje stres.

Jedan od najvećih problema  čak nije ni administracija koje imamo sve više, pa ni sve manje plate, nego nedisciplina nekih učenika, njihovo nepoštovanje učitelja, nastavnika, nasilje prema drugoj deci, uništavanje školske imovine… Svašta sebi dopuštaju, a nemaju straha ni od čega. Njima ni loše ocene ni kazne, opomene, ukori i slično ništa ne znače. Uz to, roditelji uvek stanu na stranu deteta i optužuju školu da je kriva što je njihovo dete takvo .

Neprihvatljivo nasilje u školama

S kombinacijom tih problema, učenika s problemima u ponašanju i roditelja koji ne žele da priznaju problem, suočila se učiteljica iz jedne škole, pre dvije godine. Jedan je devetogodišnjak tukao ostalu decu u razredu, učiteljicu je vređao, a kad je ona pokušala da razgovara s njegovim ocem, navodno ju je fizički napao. Dečak je na kraju otišao u drugu školu jer roditelji nisu puštali decu da idu s dečakom u razred. Učiteljica je zbog stresa nekoliko puta bila na bolovanju, a više puta je tražila da škola zaštiti nju i decu jer nije mogla zaustaviti dečaka i disciplinuje ga.

Najopasniji period za učitelje i nastavnike je kraj školske godine. Zbog zaključenih ocena roditelji često krive njih, a ne decu. Prošle godine u samo dve nedenje bilo dva napada na učitelje.. Prvo je otac jedne učenice upao na nastavu te pred svojom kćeri i celim razredom izudarao i izvređao nastavnicu, a zatim je udario i direktora škole. Nepune dve nedelje nakon toga otac jedne učenice fizički je napao nastavnicu u Vrgorcu, a pre toga dolazio joj je pred kuću i pretio joj. Oba su se incidenta odigrala pred maloletnom decom te su nastavnice bile u šoku zbog kojeg su morale potražiti stručnu pomoć.

Bavimo se temom stresa kod učitelja i nastavnika tek nakon što je nekome razbijen nos ili je školski dnevnik spaljen. anaeme dršavne brige za prosvetne radnike. A to nasilje je samo posledica, a ne uzrok stresa.   Postoji više uzroka stresa na radnome mestu učitelja, a profesionalna oboljenja zaposlenih u školama nešto su s čime se u društvo suočava svaki dan.

Učitelji postaju nesigurni

Mislim da je svako od nas u svojoj zbornici vidio kolege koji su razvili neuroze ili čak neka ozbiljnija stanja. No svi se ponašaju kao da toga nema.

Takođe, stalno se donose novi propisi prema kojima učitelji moraju raditi, a koji često otežavaju rad u školi.
Konstantno menjanje pravila rada stvara nesigurne učitelje, a to svakako utiče i na učenike te stvara stres na obe strane, tj. utiče i na učenike.

Izvor: nastavnici.org/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama