Narodne lirske pesme

MITOLOŠKE PESME su najdrevnija ostvarenja narodne književnosti. U njima se govori o divovima, zmajevima i vilama, o “zmiji mladoženji”. Nebeska tela imaju ljudska svojstva (plemenitost, gordost) i ljudski način života. Ove pesme su ostavile traga u kasnijim slojevima poezije, npr. u junačkoj pesmi. Primeri: Vila zida grad, Ženidba mjesečeva, Sunčeva ženidba…
OBREDNE PESME se vezuju za paganske obrede našeg naroda. Pesma i određena ritualna radnja imale su za cilj da umilostive bogove kako bi dali kišu, rodnu godinu i sl.
Obredne pesme se dele na:
1)dodolske pesme koje su pevale devojke, glava okićenih granjem i lišćem, dok su išle kroz selo kako bi prizvale kišu. Primer: Kad idu preko sela…
2)krstonoške pesme se takođe pevaju sušnih dana, njih pevaju mladići predvođeni barjaktarom, koji se naziva krstonoša;
3)koledarske pesme su vesele, praznične pesme, koje su pevali mladići, koledari, za Božić i Novu godinu. Primer: Šta ćemo darovati koledu ( u paganskoj mitologiji Koledo je bio mladi, tek rođeni bog);
4)kraljičke pesme pevaju devojke s krunom na glavi i drvenim mačem u ruci. Primer: Djetetu;
5)slavske pesme su pevane na slavama dok se seče slavski kolač;
6)obredne pesme vezane za hrišćanske praznike (vaskršnje, đurđevske, lazaričke, spasovske, ivanjske); iako su vezane za hrišćanske praznike imaju pagansko obeležje.
RELIGIOZNO-VERSKE PESME pevaju o bogu, Hristosu, Bogorodici, svecima i anđelima.
Ove pesme su mahom nastajale među sveštenstvom. Posebnog udela je imalo niže sveštenstvo i manastirski đaci. U relogiozno-verskim pesmama često dolazi do mešanja hrišćanskog i paganskog; te tako bog, kao starešina doma, ženi Sunce, a sveci dobijaju ulogu svatova. Ovo nije neobično jer su sve te pesme nastale davno, a Srbi su teško napuštali svoja paganska verovanja i hrišćanstvo su istinski prihvatili tek s pojavom svetog Save, koji je umeo da zaodene hrišćanstvo u njihove paganske običaje.
OBIČAJNE PESME su vezane za svakodnevni život naroda i njegove običaje prilikom udaje, ženidbe, smrti…
1) svatovske pesme se pevaju o prosidbi ili na svadbi. Tematski su vezane za devojčino napuštanje roditeljskog doma, radosti predstojećeg bračnog života;
2) počašice (zdravice) su pesme kojima se prilikom nazdravljanja odavala hvala domaćinu ili nekome od prisutnih gostiju. Primer: Junaku;
3) uspavanke su pesme koje su majke ili bake pevale deci prilikom uspavljivanja. Njima se iskazuju lepe želje vezane za buduću sreću deteta i njegov miran san. Primer: Spavaj čedo;
4)tužbalice (naricaljke) opevaju tugu i žalost za preminulima. Primer: Za jedinkom sinom.
LJUBAVNE PESME su najrasprostranjenije narodne lirske pesme, veoma raznolikih tema i motiva.
Opisani su svi trenuci ljubavi: ljubavni sastanci, čežnja daljinom rastavljenih, bol rastanka, nestrpljivo iščekivanje ljubavnih sastanaka. Ove pesme kao svoju okosnicu skoro uvek imaju neki događaj, ali je on dat više kao crtica, nego kao prava priča. Događaj je samo podstrek za iskazivanje onog najvažnijeg – emocionalne sadržine pesme (Paun pase, Ljubavni rastanak…)
PORODIČNE PESME opisuju odnose među članovima porodice, bilo da je reč o ljubavi ili mržnji. Najčešća tema porodičnih pesama je ljubav sestre prema bratu ili majke prema detetu (Najveća je žalost za bratom).
POSLENIČKE PESME su pesme koje su pratile određene, najčešće poljoprivredne poslove, mada su i zanatlije imale svoje pesme. Najčešće se ističe takmičarski duh radnika ( Nadžnjeva se momak i devojka).
ŠALJIVE PESME su duhovite pesme kojima je cilj da ismeju neke negativne osobine: lakovernost, glupost, gordost, hvalisavost (Ženidba vranca podunavca).
RODOLJUBIVE PESME su one pesme kojima se izražava ljubav prema svojoj zemlji i svom narodu. Procvat rodoljubive poezije obično je vezan za neke krizne trenutke kroz koje prolazi domovina: bune, ustanci, ratovi… Pored nedaća koje su zadesile otadžbinu, podsticaj za nastanak ove poezije može biti i šežnja za domovinom (pečalbarske pesme)
***********************************

KOLEDARSKE PESME

Dobar veče, koledo! domaćine, koledo!

Zatekosmo, gde večera,

Na trpezi vino pije,

Tvoj govedar kod goveda;

Krave ti se istelile,

Sve volove vitoroge;

Kobile se iždrebile,

Sve konjice putonoge;

Ovce ti se izjagnjile,

Sve ovčice sviorune.

Čobanin se naslonio

Na grančicu oraovu;

Tud’ prolazi mlada moma,

Da potkine tu grančicu;

Progovara čobanine:

“Devojčice, belo lice

Ko ti reza bornu suknju,

u skutovi razboritu,

U pojasu saboritu?“ —

“Imam brata baš-terziju,

Te mi reza bornu suknju,

U skutovi razboritu,

U pojasu saboritu.“

***********************************************************************

Domaćine, koledo! gospodine, koledo!

Zastasmo te za večerom,

Gde večeru ti večeraš,

Belim grlom vino piješ,

I očima biser brojiš,

I rukama gajtan pleteš;

Dodaj nama kraj gajtana,

Na čem’ ćemo Boga molit’

Za staroga za Badnjaka,

Za mladoga za Božića;

Božić baje po svem svetu,

Po svem svetu, po ovome.

Slava i čast domaćinu!

Tebe na čast, gospodine!

***********************************************************************

Uranila, koledo! stara majka, koledo!

Svetoj crkvi na jutrenju,

Susrete je sveti Petar

Na jelenu zlatorogu,

Zlatorogu i parogu:

“Vrn’ se natrag, stara majko,

Evo su ti gosti došli,

Dobri gosti, koleđani,

Koji ode, Boga mole

Za staroga za Badnjaka,

Za mladoga za Božića“

Slava i čast domaćinu!

Tebe na čast, stara majko!

***********************************************************************

Vojevao beli Vide, koledo!

Tri godine s kleti Turci,

A četiri s crni Ugri.

Kade Vide s vojske dođe,

Sede Vide da večera.

Stade gromot, stade tropot

Oko dvora Vidojeva.

Al’ govori beli Vide:

“Iziđ’, ljubo, te pogledaj

Šta je gromot, šta je tropot

Oko dvora Vidojeva!“

Kad iziđe verna ljuba:

Konji mu se kopitaju —

Raduju se gospodaru

Da je skoro s vojske doš’o;

i golubi s kril’ma biju —

Raduju se gospodaru

Da je skoro s vojske doš’o.

***********************************************************************

BOŽIĆNE PESME

Božić, Božić bata

Na oboja vrata,

Nosi kitu zlata,

Da pozlati vrata

I oboja poboja.

***********************************************************************

Granu sunce iza brda,

Veselo, veselo!

Nije sunce nego Božo,

Koledo, koledo!

Nosi igru za pojasom,

Veselo, veselo!

Manu igrom na junake,

Koledo, koledo!

Junaci se razigraše,

Veselo, veselo!

Granu sunce iza brda,

Nije sunce nego Božo,

Nosi igru za pojasom,

Manu igrom na nevjeste,

Nevjeste se razigraše.

Granu sunce iza brda,

Nije sunce nego Božo,

Nosi igru za pojasom,

Manu igrom na đevojke,

Đevojke se razigraše.

Granu sunce iza brda,

Nije sunce nego Božo,

Nosi igru za pojasom,

Manu igrom na đečicu,

Đečica se razigraše.

Svi u kolu veselo, veselo!

Hajd’ u kolo koledo, koledo!

***********************************************************************

Božić zove s one strane: “Prevezite me.

Ako nisu ljudi doma, ono su žene.“ —

“Junaci su u badnjake, ne mogu doći;

Stare babe maslo vare, opržiće te;

Nevjestice kuću kite, okitiće te;

Djevojčice pjevačice, pripjevaće te“. —

“Pošljite mi malu djecu da me prevezu.“ —

“Ma su djeca vragolani, utopiće te.“ —

***********************************************************************

U Božića tri zlatna nožića:

S jednim reže meso pečenicu,

A s drugijem tanku đevenicu,

A s trećijem bijelu pogaču.

***********************************************************************

Božić zove svrh planine one visoke:

“Vesel’te se, Srblji braćo! vrijeme vi je.

Priprav’te mi sve badnjake svilom kićene,

A odaje i pendžere lovoričicom,

A ikone i stolove masliničicom,

Prostrite šenic’ slamu mjesto trpeze,

A po njojzi trpežnjake zlatom vezene,

Navrćite dobre ovne na ražnjevima,

Sijecite suvo meso, a ne mjerite,

A ložite krupna drva, ne cijepajte,

Priprav’te mi dosta vina, rujna, crvena,

I rakije lozovače, prve bokare;

Vi nevjeste i đevojke, kolo vatajte,

Vi jnaci, iz pušaka često mećite,

A vi staro i nejako, Boga molite.“

***********************************************************************

Poručuje varica Božiću,

Da joj pošlje od prasca nožicu,

Da začini varicu šenicu.

***********************************************************************

LAZARIČKE

Lazi, lazi, Lazare,

Te dolazi do mene,

Privataj se za mene,

Za svilene rukave,

Za svilene marame,

Za klečane kecelje.

***********************************************************************

Koj Lazara dariva’:
Sve mu zdravo u kuću,
Krave mu se telile,
Ovce mu se jagnjile,
Kokoške mu nosile,
Pčele mu se rojile.

***********************************************************************

Ide moma od ovce,

Vedro nosi na glavu.

Vedro gu se preliva,

Momi kose preliva.

Turci kose sekoše,

S kose konji šibaše.

Oj ubava, ubava!

***********************************************************************

Soko leti visoko,

Krila drži široko,

Pod krila mu devojka.

***********************************************************************

Nevestice, rosice,

Kapni vojnu na lice —

Da se vojno probudi,

Da ti lice poljubi!

***********************************************************************

ĐURĐEVSKE PESME

Đurđevo leto, proleto,

Đurđa mi cveće beraše,

Majka ga u skut bacaše,

“Ni moja Đurđa, ni cveće!“

Đurđevo leto, proleto,

Đurđa mi cveće beraše,

Ocu ga u skut mećaše.

“Ni Đurđa moja, ni cveće!“

Đurđa ga sestri bacaše,

“Ni Đurđa moja, ni cveće!“

Dragu ga u skut bacaše:

“I Đurđa moja i cveće!“

***********************************************************************

Kamen moste, drž se, ne nišaj se,

Sam da prođem i konja provedem,

Da razbijem leda devet peda,

Da izvadim vodu ispod leda,

Da zapojim lenjive devojke,

Da zapojim mladu momčadiju,

Koj’ ne može kamen da bacaju,

Koj’ ne može tanac da vodiju,

Koj’ ne može pesmu da zapoju.

***********************************************************************

Majka hoće Đurđa da okupa;

Majka hoće, a seje ne dadu:

“Nemoj, majko, Đurđa da okupaš —

Mi smo Đurđu devet milih seja,

Mi ćemo ga suzam’ okupati!“

Majka hoće Đurđa da obuče;

Majka hoće, a seje ne dadu:

“Nemoj, majko, Đurđa da obučeš —

Mi smo Đurđu devet milih seja,

Mi ćemo ga u rukav obući!“

Majka hoće Đurđa da opaše;

Majka hoće, a seje ne dadu:

“Nemoj, majko, Đurđa da opašeš —

Mi smo Đurđu devet milih seja,

Mi ćemo ga kosom opasati!“

***********************************************************************

SPASOVSKE PESME

Rano rani đevojčica

Na veseli Spasov danak;

Nešto pred njom rosu trese,

Boga moli đevojčica:

“Daj, mi, Bože, da ja vidim

Svako zv’jere s očicama,

Razma zmaja planinskoga!“

Još te r’ječi ne izreče,

K njoj doleće plahi zmaje;

Savi mladu pod krilima,

I poletnu s đevojčicom

U te spilje kamenite.

Tu je drža dugo vrjeme;

Kad je doša’ Spasov danak,

Ljuto cmili đevojčica,

Ljuto cmili, ne prestaje;

Ćešio je ljuti zmaje:

“Što m’ je tebe, đevojčice?“ —

“Kako što je, plahi zmaje?

Danas mi je Spasov danak:

Sve đevojke ružu beru,

Ružu beru, v’jence viju,

A ja jadna luda, mlada,

Niti berem, niti vijem.“

Tu se zmaju ražalilo,

I pušti je ružu brati,

Ružu brati, v’jence viti.

Al’ jošt plače đevojčica,

Ljuto plače, ne prestaje;

Ćešio je plahi Zmaje:

“Što m’ je tebe, đevojčice?“ —

“Kako što je, plahi zmaje?

Danas mi je Spasov danak:

Sve đevojke v’jence nose,

V’jence nose, majke diče,

A ja jadna majke želim.“

Tu se zmaju ražalilo,

Đevojci je govorio:

“Hol’ mi, dušo, vjeru dati,

Da ćeš k mene povratit’ se?

Puštiću te tvojoj majci.“

Ona mu je Vjeru dala,

Da će mu se povratiti;

Pušti zmaje đevojčicu,

Da u majke svoje pođe.

Kad đevojka k majci dođe,

Već za zmaja i ne haje.

Zmaje čeka đevojčicu,

Čeka danas, čeka sjutra;

Puče zmaje na kamenu

Čekajući đevojčicu. —

***********************************************************************

Pala magla u primorje,

Al’ se vidi krajem mora

Mlado momče jezdi konja,

Koje nema ljube doma;

To gledala mlada moma

S b’jela dvora nje prozora,

Sama sobom govorila:

“Daleko je dvor od polja

Rad’ prostrana slana mora!

Višnji! Višnji! razberi me!

Snim li sanak, ili vidim:

Jeli ono mlad na konja,

Al’ je ono sivi soko.

Ne razbira moje oko.

Ah! satvori ovo more

U zeleno ravno polje!

U košulji bosonoga

Preigraću preko polja;

Ako bue sivi soko,

Reći ću mu: Pogled’ s okom

Put istrka udno polja,

Tu ćeš viđet’ svakog lova;

Ako bude mlad na konja,

Reći ću mu: Vod’ me doma.“

***********************************************************************

KRALJIĆKE PESME

Ovde nama kažu

Momče neženjeno;

Il’ ga vi ženite,

Il’ ga nama dajte,

Da ga mi ženimo

Tankom Podunavkom,

Ili Pomoravkom.

Tanka Podunavka

Mlogo dara nosi.

Tri tovara dara:

Jedan tovar dara

Svekru i svekrvi,

Drugi tovar dara

Kumu i deveru,

Treći tovar dara

Ostalim svatov’ma.

***********************************************************************

Zaspala gospođa

Pod žutom nerandžom,

Gospodar je budi,

U oči je ljubi:

“Ustani, gospođa!

Kraljice su došle;

Daj, da darujemo;

Ne ćeš mlogo dati:

Kralju vrana konja,

A kraljici vence,

Vence i oboce,

Mladom barjaktaru

Svilenu košulju,

A beloj dvorkinji

Burmu pozlaćenu.“

***********************************************************************

Javor išetao,
Devojke gledao,
Pak je govorio:
“Koja je tu moja,
Javi se, devojko,
Izmeđ’ devojaka.“ —
“Evo me, javore,
Al’ ti ne ću doći,
Dok mi ne sakrojiš
Od maka košulju,
Od svile rukave!“

***********************************************************************

DODOLSKE PESME

Nasred sela vita jela, —

oj dodo, oj dodole! —

Vita jela čak do neba.

Na vr’ jele b’jela vila.

U krilu joj ogledalo;

Okreće ga, prevrće ga.

Prevrnu se vedro nebo

I udari rosna kiša —

oj dodo, oj dodole!

***********************************************************************

Udri, udri, sitna kiša,

Oj dodo le!

Moj božole!

Te porosi žito, vino,

Oj dodo le!

Moj božole!

I tri pera kukuruza,

Oj dodo le!

Moj božole!

I lanove za darove,

Oj dodo le!

Moj božole!

I kudelju tankoviju,

Oj dodo le!

Moj božole!

***********************************************************************

Mi idemo preko sela,
Oj dodo, oj dodo de!
A oblaci preko neba,
Oj dodo, oj dodo le!
A mi brže, oblak brže,
Oj dodo, oj dodo de!
Oblaci nas pretekoše,
Oj dodo, oj dodo de!
Žito, vino porosiše,
Oj dodo, oj dodo le!

***********************************************************************

Molimo se višnjem Bogu,
Oj dodo, oj dodo le!
Da udari rosna kiša,
Oj dodo, oj dodo le!
Da porosi naša polja,
Oj dodo, oj dodo le!
I šenicu ozimicu,
Oj dodo, oj dodo Le!
I dva pera kukuruza,
Oj dodo, oj dodo le!

***********************************************************************

Naša doda Boga moli,
Oj dodo, oj dodo le!
Da udari rosna kiša,
Oj dodo, oj dodo le!
Da pokisnu svi orači,
Oj dodo, oj dodo le!
Svi orači i kopači,
Oj dodo, oj dodo le!
I po kući poslovači,
Oj dodo, oj dodo le!

***********************************************************************

Kakav junak gorom jezdi:
Nosi sablju u zubima,
Nosi kišu u očima —
oj dodo, oj dodole!

***********************************************************************

SVATOVSKE PESME

Pogledaj, vojno, pogledaj,
Jeli ti slika prilika;
Ako ti nije prilika,
Usedni konja, pa beži,
Da mi ne rečeš do posle:
Prevara što me prevari
Jošte u dvoru taštinom.
Pogledaj, mori devojko!
Jeli ti slika prilika;
Ako ti nije prilika,
Uzmetni vence, pa beži,
Do posle da ne govoriš:
Prevara što me prevari
Jošte u dvoru majčinom.

***********************************************************************

Seja brata na sunašce zvala:
“Ajde, brate, na sunašce jarko,
Da se jarka sunca nagrejemo
I lepote krasne nagledamo,
Kako jezde kićeni svatovi!
Blago dvoru, u koji će doći!
Čij li će i dvori dočekati?
Čija l’ majka darom darivati?
Čij li bratac vinom napojiti?
Čija l’ seja među njima biti?“
Bratac seji tijo odgovara:
“Sejo moja, budi mi vesela!
Naši će i dvori dočekati,
Naša majka darom darivati,
A ja ću i vinom napojiti,
Ti ćeš, sejo, među njima biti.“

***********************************************************************

Oblak se vije po vedrom nebu,
I lepi Ranko po belom dvoru,
Oproštaj ište od svoje majke,
Od svoje majke, od svoga oca:
“Oprosti meni, mila majčice!
Mila majčice, bela crkvice,
“Oprosti meni, i blagosov’ me;
Ja ću da idem u tuđe selo,
U tuđe selo, za tuđu seju,
Za tuđu seju, za moju ljubu.“

***********************************************************************

POČAŠNICE (ZDRAVICE)

Biserna brada,
Srebrna čaša;
Biser se roni,
u čašu pada;
Svako ga zrno
Po dukat valja,
A s’jeda brada
Tri b’jela grada.

***********************************************************************

Ovo je vino crveno,
Popijmo ga veselo,
Nek ne čuje sve selo,
Da smo zdravo i veselo.

***********************************************************************

Doleće cv’jetak iz tuđe zemlje,
Pade đevojci u rujno vino.
Sele, sestrice, zv’jezdo danice!
Otpuhni cv’jetak, napij se vinca,
Taj ti je cv’jetak od vjerenika,
Od vjerenika iz tuđe zemlje.
I oko i čelo
Sve nam, braćo veselo!

***********************************************************************

TUŽBALICE

Moj Jovane, orlomane,

A kamo te, ne bilo te!

Šta učini i uradi,

Kako će ti kuća tvoja

I žalosna braća tvoja?

Što salomi braći krila

I cijelu bratstvu tvome?

Što se, bolan, ne obrnu,

Na žalosnu majku tvoju

I nevjestu dobro mladu

I siročad tvoju malu?

No se nadam, prijatelju,

Ti si braću zamolio,

Da podižu sirotinju,

Da ti tješe staru majku!

Al’ što će ti tužna ljuba,

O za Boga!

No ću tebe prekoriti,

Moj boleći prijatelju!

Što se bolan ne podigneš?

Evo došli prijatelji

I odive, blago, tvoje,

Što ne rečeš: dobro došli!

Ne fala ti, ne valja ti!

Pa ću tebe zamoliti

Moj zavidni prijatelju!

Traži tamo društvo tvoje,

Imaš tamo dobra dosta!

Kad, delijo, tamo dođeš,

Da razviješ svilen barjak

Da pokupiš deli momke,

Deli momke ranjenike

I izbiraš zor junake,

Od Kosova glasitoga,

Naćeš mlade kod starijeh,

Pored Pavla Orlovića,

Naćeš Marka Nenezića!…

Sve junake pod krilima,

Sve se mani krajevima,

Kao sunce nebesima!

Domani se zavičaju,

Tu ćeš naći mnogo brata!

Pozdravi ih, o Jovane!

Kaži tamo za ovamo,

Bješe zora procvjetala,

Zle godine nastupile,

Cvijet momci crnogorski,

Ostraguše pobaciše,

Po sv’jetu se poskitaše!…

Velja bolja obalila,

Glavu bratu izgubila,

Moj Đorđije!

Pa mi kuću zatvorila,

Jarko sunce ukapilo,

Sunce moje!

Majci srce obranjeno,

A tetkama crne dare!…

Pogubila, Bog je kleo!

Potraži mi dična brata,

Dična brata utrenika,

O, Đorđije, sunce jarko!

Kuća ti je pokleknula,

A šljeme se prelomilo,

Na ploču se naslonilo,

Kamen sestri s kraja tvoga!

Kad pred rodsku kuću dođem,

Kad pogledam na prozore:

Tri prozora tri gavrana!

Šćah na vrata da uljezem

Jedan sleće sa prozora

I raširi crna krila,

Ne dade mi da uljezem!

Kraljevi se sjediniše,

Tursko carstvo pregaziše,

Kraljevine proširiše,

Svuda zemlje pregaziše

Tužno roblje izbaviše

I gradove privatiše,

Ma ih tužne okitiše,

Sa glavama juančkijem!

Mnoge majke prokukaše,

Šljemena se prelomiše,

A ognjišta ugasiše.

Kukaj, sestro, do vijeka,

Bez lijeka!