Postoji velika verovatnoća da nastavljamo sa nastavom na daljinu od septembra. Sama ta objava u medijima pokrenula je bujicu nezadovoljstva među nastavnicima i roditeljima, a često se iznose i međusobne optužbe, kao i optužbe na račun Ministarstva. Mislim da je krajnje vreme da promenimo perspektivu i umesto onog nema, ne može, nije moguće i svih tih startnih negacija pokušamo da što realnije sagledamo situaciju jer problem sa kojim se suočavamo je globalni problem i sad je potrebnije, više nego ikad, da Ministarstvo, nastavnici i roditelji budu partneri.
Ono što često zaboravljamo, a što je u razvijenim društvima imperativ, to je MEĐUSOBNO UVAŽAVANJE I POŠTOVANJE. Kad se stvori taj uslov, onda se stvorila pozitivna klima i već je mnogo lakše. Šta treba prvo sagledati? Neophodna je jedna evaluacija svega onoga što smo uradili u nastavi na daljinu. Neophodno je u školi oformiti Tim za nastavu na daljinu koji bi se sastojao od direktora, pedagoga ili psihologa, 3 predstavnika nastavnika (na primer, rukovodioci aktiva prirodnih, društvenih nauka i veština), 3 roditelja, 3 učenika (u osnovnoj sedmih ili osmih razreda, u srednjoj može svih). Potrebno je napraviti evaluaciju i videti šta je to dobro urađeno, a na čemu treba dalje poraditi. Veoma je bitno maksimalno iskreno izneti sve poteškoće, probleme, izazove i zabeležiti to u svom izveštaju. Ovaj Tim može da ima sednice na daljinu i da, recimo, predstavnici nastavnika anketiraju nastavnike, beleže njihova pozitivna iskustva kao i probleme i izazove, tako i roditelji i deca. Za početak ne bi bilo loše uraditi ovu evaluaciju za nastavu na daljinu koju smo imali prošle godine, a naredne školske godine (naravno, zavisno od toga koliko dugo se ova nastava bude primenjivala) ne bi bilo loše jednom mesečno iznositi u vidu kratkog izveštaja zapažanja.
Za sve nas bilo bi od velike koristi da se na nivou školskih uprava oformi Tim podrške nastavnicima na daljinu po predmetima, tako da imamo u tom timu po jednog uglednog kolegu iz svakog predmeta sa kojim bismo mogli da stupimo u kontakt putem mejla ako imamo nedoumica ili nam je potrebna dodatna podrška ili uputstvo ili mišljenje o nekom primeru dobre prakse ili slično.
Sad, pošto smo stvorili jednu mrežu koja nam omogućava da bolje komuniciramo i da lakše izlazimo na kraj sa izazovima, bitno je definisati neke osnovne stvari i držati se nekih osnovnih uputstava kako bi naš rad bio efektan ali i efikasan. Ovo je samo moj predlog iz nekog mog iskustva:
- Nastavnici imaju svoje radno vreme, roditelji imaju svoje radno vreme, deca imaju radne obaveze ne veće od onih koje bi, pod normalnim okolnostima, imali u školi. Šta to znači i kako sve ovo međusobno pomiriti? Veoma jednostavno. Hajde da se držimo rasporeda časova. Saopštite svoje radno vreme roditeljima, recimo, svaki radni dan od 08:00 do 14:00. Naravno da se to neće uklopiti u roditeljsko radno vreme. Napravićemo kompromis. Vi odgovarate roditeljima i dajete povratnu informaciju učenicima u svoje radno vreme (od 08:00 do 14:00) a oni vama šalju radove dece u ono vreme kad oni mogu. Recimo, engleski jezik, imamo utorkom i petkom. Postavili ste materijal u utorak, znači roditelji imaju rok do četvrtka uveče da vam pošalju materijal, kako biste vi mogli da im date povratnu informaciju u petak u okviru svog radnog vremena.
- Izbegavati platforme u realnom vremenu za predavanje. Umesto toga, koristite platforme u realnom vremenu za ispitivanje, a vreme dogovorite individualno sa roditeljima i decom. Zašto, kad su platforme u realnom vremenu najidealnije za nastavni proces? Jednostavno iz razloga što to nije izvodivo za decu svih uzrasta. Zamislite situaciju da zakažete čas u neko određeno vreme na određenoj platformi. Problem nastaje kod učenika nižih razreda ako im rade roditelji-uopšteno govoreći, radno vreme roditelja je različito, tako da je nemoguće izvesti ovo jer prvačići ili deca nižih razreda neće znati da se pristupe platformi. Kako to rešiti? Deci je potrebno predavanje. Možete osmisliti čas tako što ćete napraviti video zapis u vidu vašeg predavanja i postaviti ili na sajt škole ili na neku platformu gde učenici mogu to da pogledaju onda kad su u mogućnosti. Ne ograničavajte detetu vreme – uradi za sat, dva ili slično, već, kao i kod rasporeda časova – uradi za sledeći čas. Video zapis neka ne bude duži od 10 minuta, eventualno 15 jer to je samo jedan vid vašeg predavanja. Verovatno ćete postaviti i određeni materijal koji će deca biti u obavezi da urade i da vam proslede.
- Kod usmenog ispitivanja, koristite platformu u realnom vremenu (Zoom, ili neku drugu), u terminu u kom se dogovorite sa roditeljima. Napravite plan ispitivanja, poput zakazivanja termina. Recimo, ispitujete na engleskom usmeno čitanje, prevod i analizu teksta. Dogovorite sa roditeljima termin u realnom vremenu kad će biti u mogućnosti da deca odgovaraju recimo u toj sedmici.
- Kad šaljete materijal, imajte u vidu meru. Ako imate dva časa sedmično engleski jezik, to je dva puta po 45 minuta, a to znači da vaš materijal nikako ne bi trebalo da bude obimniji od toga. Dakle, 90 minuta engleskog sedmično. To je preporučena doza za svakog učenika, a ako učenik iskaže posebno interesovanje, želju, odnosno volju, svakako imate i vannastavne aktivnosti, koje ćete u ovom slučaju na daljinu, opet planirati u dogovoru sa roditeljima.
- Materijal koji šaljete neka bude nedvosmislen, sa jasnim smernicama i uputstvima šta učenik treba da radi. Ako napišete u materijalu-knjiga, str 8, pročitaj tekst- čekajte, kakvo je to uputstvo?! Kome da pročita tekst? Dobro, pročitao je i šta sad? Ili, bilo je i ovoga-nova lekcija, a nastavnik napiše –Izvadite iz lekcije ono što je bitno?! Razumem i nedostatak vremena, ali pripremu svakako pišete, pa prilagodite je učeniku, dakle, korak po korak- napišite ovu rečenicu, podvucite ovu reč, pa objasnite, naglasite, uokvirite, obojite nekom bojom, dajte očigledan primer, i sve tako korak po korak, kao i kad predajete. I na kraju obavezna mini provera u vidu par pitanja ili nekog testa kroz neki veb-alat, ili asocijacija, rebus, osmosmerka, samo nešto od toga, ne preterujte. Držite se da materijal pokriva 45 minuta.
- U svakoj školi postoje roditelji entuzijasti, kao i jako motivisana deca. Ne zaboravimo i na njih. Ukoliko izraze želju, neka i oni budu kreatori jednog dela našeg nastavnog procesa. Naravno, uz vašu koordinaciju i rukovođenje.
- Planirajte sa kolegama integrativnu nastavu. Time ćemo olakšati i deci i roditeljima, nastava će biti zanimljiva a znanje dugotrajno. Neka to bude i projektna nastava, ponudite učešće svima koji žele. Videćete koliko će vam biti lakše jer zajedničko planiranje je velika ušteda na vremenu iz prostog razloga što imate mogućnost da se konsultujete sa više ljudi i da se koncentrišete na ono što je bitno. Ne poznajem nijednu osobu koja nije bila zadovoljna ovom nastavom.
- Otvorite posebnu rubriku za ideje učenike, motivišite ih da vam šalju predloge, iznenadićete se koliko su dobri u tome. Dodatno ih možete obučiti da upotrebe neki najjednostavniji veb-alat.
I na kraju, ono što bi svima bilo korisno i služilo kao dodatna podrška je kad bi Ministarstvo otvorilo Sektor za nastavu na daljinu koji bi služio kao nadzorni ali i savetodavni organ.
Mislim da treba pristupiti ovom problemu konstruktivno. Za početak, ne tražimo dežurne krivce. Lako je reći kriv je Ministar, kriv je nastavnik, roditelji su neodgovorni. Promenimo taj stav krećući od sebe-šta ja mogu da učim i koliko ja mogu da doprinesem. To što drugi ne žele da vide ili ne vide vašu dobru nameru, vaš rad i trud, nekad čak i očigledan rezultat, to ne znači da su umanjili nešto od vašeg rada. Radimo svoj deo posla savesno, časno, poštujući svoje dostojanstvo i dostojanstvo drugih i rezultat neće izostati.
Autor: Sanja Simić de Graf, profesor engleskog jezika u OŠ ,,Vuk Karadžić“, Loznica