Tokom velikog studentskog protesta koji je održan 15. marta u Beogradu, u glavnom gradu okupilo se više ljudi nego ikada ranije, kažu neke procene. One su, pak, vrlo raznolike. od 107.000 do više od milion ljudi. Istina je, verovatno, negde na sredini.
Bina za govornike bila je postavljena na Trgu Slavija i tu su se okupljenima obratili studenti i nastavnici. Nije bilo političkih govornika, niti predstavnika bilo kakvih organizacije. To je stav koji studenti od samog početka zastupaju i od kog ne odustaju.
Među govornicima bila je i Anđelka Petrović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, školi koja rađa i neguje talente, sve one koji na iz sveta donose prestižne medalje i priznanja.
Anđelkin govor izazvao je ovacije, a mi ga ovde u celosti prenosimo.
”Dobro veče, dobri ljudi!
Večeras, stojim pred vama i predstavljam najhrabriju profesiju u Srbiji u ovom trenutku – profesiju učitelja i nastavnika.
Često u ovim prilikama citiraju Njegoša. Odličan izbor, ako mene pitate. Međutim, ja sam odlučila da vas podsetim na jednu genijalnu misao Danila Kiša. Kaže Kiš – mrzi ljude koji kroz život prođu kao kišne gliste – bez ogrebotine.
20. januara učitelji i nastavnici u Srbiji koji nisu kišne gliste obustavili su nastavu da bi podržali svoje bivše đake – studente.
U toj podršci istrajavamo ravno 9 nedelja. Pre neki dan zbog te podrške nismo dobili platu.
Kada mi je 6. marta stigla poruka iz banke, pomislila sam – učitelji i nastavnici u Srbiji koji imaju kičmu nisu kišne gliste. Taj osećaj da ne gmižete, već stojite dostojanstveno i nepokolebljivo podržavajući svoje bivše đake studente – nezamenljiv je.
Kad se sve ovo završi, kad se vratimo u učionice, neko će ući kao kišna glista – bez ogrebotina i bez tragova borbe. A neki, koji imaju kičmu, ući će dostojanstveno – sa ponosom, sa osećajem da su podržali svoje đake onda kada je bilo najteže.
Mi, učitelji i nastavnici, biramo da budemo gromade. Gromade dostajanstva zato što učenje nije samo prenošenje znanja – učenje je naučiti dete šta znači da ima integritet, šta znači da poštuje autoritet, šta je pravda, istina i hrabrost.
A od koga mi svih ovih nedelja učimo važnu lekciju o hrabrosti? Od onih koje smo mi nekada podučavali, a to su naši bivši i sadašnji đaci.
I zato postavljam pitanje svima nama – kako možemo i da li smemo da ih izdamo?
Kako bismo mogli da ih pustimo da sami nose teret borbe za pravdu i istinu?
Danas stojimo uz bivše đake.
Sutra ćemo stajati uz nove đake.
Uvek ćemo stajati uz istinu.
Bez obzira na pritiske i zastrašivanja.
Jer, podsetiću vas još jednom, učitelji i nastavnici, nisu kišne gliste. Mi smo svetlost! Prenosimo svetlost i donosimo svetlost. A svetlost mladosti koja je danas, i svih ovih nedelja, pred nama – jače je od mraka!
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram