Ученици Ваљевске гимназије више од два месеца организују протесте у Ваљеву. Синоћ се ђацима, просветним радницима и грађанима обратила др Весна Матић, професор географије у Економској школи „Ваљево“. Њен говор преносимо у целости.
“У мојој учионици је будућност ове земље!”
Добро вече! Ја сам Весна Матић, професор географије у Економској школи „Ваљево”. Захваљујем се Ученичком парламенту Ваљевске гимназије на прилици да вам се обратим. Разлог због којег стојим овде је нада. И понос. Нада, када погледам лепе, младе, паметне и образоване студенте и ђаке, са шајкачом на глави и заставом у руци, како иду преко земље Србије, да још постоје: част, понос, стид, образ, реч. Поносна сам јер су међу њима и моји ученици.
Сви ви који стојите испред мене вечерас били сте нечији ђаци. Моје колеге и ја одшколовале смо цео овај град. И даље се прича о Гаври из Техничке, Пери Зубу, Мијану, Ботићки, учитељици Милосави и бројним „легендама” и „царевима” међу учитељима, наставницима и професорима који су од вас направили лекаре, инжењере, возаче, фризере, банкаре.
Сада је нама потребна ваша подршка. Тешко нам је. И ми имамо своје надстрешнице. Деценију нас затрпавају: табелама, плановима, извештајима, описима, терају нас на бесмислена стручна усавршавања, увели су нам инклузију, надгледају нас, контролишу. Имамо: „он лине” наставу и вебинаре, циљеве, исходе, модуле, међупредметне компетенције, стандарде, а деца нам седе на столицама из 1964. године. Бројне колеге деценијама раде на одређено време, раде у две, три, четири, па и пет школа. Путују у три села. Сваке године стрепе да ли ће бити довољно деце и да ли ће имати посао или ће бити технолошки вишак. Или ће неко подобнији пожелети њихово радно место. Имамо безброј планова, реформишу нас и мењају сваке године. Све је постало важније од часа и деце. Са друге стране нам прете батинашима, измичу столицу, туку нас, омаловажавају, прозивају, вређају, снимају, па коментаришу и подсмевају сећ. Зову и дању и ноћу. Неки од мојих најгорих ђака данас се називају мојим колегама.
Јавност то неће да види. Види само наше плате и летњи распуст. И ми сносимо део кривице. Затворимо врата од своје учионице и наш свет је ту. Отупели смо.
Драги родитељи, стално нас критикујете, а поверили сте нам на васпитање и образовање оно највредније што имате. Своју децу. У мојој учионици је будућност ове земље! Од мене уче и будући председници, велики писци, научници, али лако моги постати и лопови и убице будућности.
Нама нису потребне атомске бомбе. Уништавајући образовање, уништавамо сопствени народ.
Имајте мало вере у нас. Боримо се. Ова деца нам дају снагу и терају страх. Оптужујете нас да манипулишемо децом, да их терамо на улице. А истина је да су они на улице извели нас!
Генерацијо 70-тих и 80-тих, родитељи ове деце, какво је било наше школовање? Колико криза, штрајкова, земљотреса, рестрикција струје, бомби је прекидало наше школске године? Колико часова од 45 минута сте ви имали? Завршиће и ова деца. Знам да бринете. Скупо је плаћати стан у Београду, а да вам дете седи код куће или на некој блокади. Али, шта мислите, колико станарина и школских година би дала мајка осамнаестогодишњег детета које лежи на ВМА да њено дете има бар једну ногу? Ако преживе, држава ће њему и двадесетчетворогодишњој мајци обезбедити најбоље протезе. Да обује штикле на ноге којих нема.
Јутрос је 15 мајки, жена и сестара запалило свеће за покој душе своје деце, мужева, браће.
Наша деца су најбоља! Најбоља су јер су наша и јер другу немамо! Ова држава даје стотине хиљада за свако новорођено дете, а све чинимо да ову децу отерамо. Ја предајем географију. Моји ученици доста тога не знају. Али сви знају где је Немачка. Ово су деца 21. века. Цео свет је њихов, оспособљени су да живе где год пожеле. Треба ли нама ова младост? Ко ће нама зарађивати пензију ако их отерамо?
Стојимо на Улици Владике Николаја. Сваког дана нас гледају Прота Матеја, војвода Мишић и Десанка. Ваљевци, престанимо да се кријемо иза своје деце! Живе у земљи коју смо им ми направили. Генерацијо, немој да деца бију наше битке! Ако не можемо да их водимо, хајде да их пратимо!
“Домовина се брани лепотом,
и чашћу и знањем
домовина се брани животом
и лепим васпитањем.”
Ваљево, 2. 3. 2025. године
др Весна Матић, професор географије