У вези са турбулентном и прилично хаотичном ситуацијом у образовном систему Србије у последња два дана, члан Уније синдиката просветних радника и наставник математике обратио се својим колегама.
Његово обраћање преносимо у целости.
Поштоване колеге,
Наш синдикат је уско стручна организација која се бави интересима радника који чине синдикат. Просветни синдикат се бори за побољшање услова рада радника у просвети, није политичка организација. Као таква организација има ограничену моћ и овлашћења, оквир деловања.
Почетни синдикални захтеви из септембра су били увећање плате, смањивање администрације и потписивање новог Колективног уговора у ком би била дефинисана плата почетника у односу на просечну плату у држави. Ти захтеви су били и остали од првог до последњег дана. Изјашњавали смо се о овим предлозима гласањем, ако држава не усвоји да се почне са генералним штрајком од 20.1.
Са државом се преговарало о ова 3 захтева.
И СВА 3 предлога су усвојена, сваки детаљ који су синдикати захтевали су ИСПУЊЕНИ:
– биће потписан Колективни уговор који има императивну обавезу а у њему ће бити дефинисана плата наставника почетника која никада више неће моћи да буде мања од просечне плате,
– минимална плата наставника почетника са VII степеном ће бити просечна или већа – два пута годишње ће се вршити изједначавање са просечном платом што значи да је минимално два пута годишње могуће увећање плате без обавезе да увећање буде системски у другим привредним секторима,
– смањење администрације – договорен је наставак смањења администрације кроз то да се смањи папирологија која се ручно попуњава а да сви подаци који могу да се штампају директно из Есдневника, што ће бити велика уштеда времена. Већ су послати захтеви другим установама да припреме правну основу да се смањи та папирологија. Договорено је да Здравитас уђе у систем Есдневника, а да сви подаци буду на истим серверима као што су и подаци о оценама и другим лични подаци о ђацима и родитељима. Увид у те податке има искључиво школа и Министарство.
У првом полугодишту био је обустављен рад два дана због ових захтева, због истих захтева је два месеца био циркуларан штрајк. Поред ова два дана један дан се штрајковало-није држала настава као подршка студентима.
Да сте на месту синдикалних вођа да ли би одбили разговоре са послодавцем, да ли би одбили да потпишете договорено за шта сте се свакодневно борили 4 месеца? Оно за шта сте бирани да радите?
Прича се о тренутку када је држава пристала на захтеве.
Несрећан случај или како га год назвати, убиством, догодио се у тренутку док је нас око 10000 просветних радника било испред Владе Србије, а ту смо били на протесту, протесту за испуњење пређашњих захтева. Дигли су се студенти, народ, јесмо ли и ми, лично ми, свако од нас појединачно? А захтевамо од синдиката да настави штрајк тоталном обуставом, захтевамо ИСКЉУЧИВО писањем коментара у групама и по друштвеним мрежама.
Обуставили смо рад (радили смо, али дан није био наставни) једног дана у знак подршке студентима, био је и одлазак до студената уз понету храну, ћебиће, итд. Сваког дана се даје подршка студентима кроз саопштења. Синдикат свакодневно има акције којима се исказује подршка студентима и захтевима за праведнију државу. Да ли је нерад подршка?
Колико нас је сваког петка, данас, изашло на улицу у 11:42 h да заиста искаже негодовање?
Ставите прст на чело и запитајте се хоће ли се нешто променити само писањем и нападањем оних који заиста нешто раде и боре се, труде се да буде боље.
Поред свих напада од стране власти, да ли смо сами себи синдикална опoзиција?
Шта год се уради није добро, ко год да нешто ради није добро, шта би по нама било добро? А да је у складу са Статутом синдиката и мисијом и смислом синдиката. Да ли се требамо борити за политичке циљеве преко синдиката? Као синдикат јасну подршку исказујемо свима који се боре за боље сутра.
Да ли су синдикати самостално издејствовали испуњење захтева?
Поново, борба траје 4 месеца.
Да, да није било настрешице вероватно ни држава не би била спремна да потпише оно што смо захтевали. Несрећан тренутак је допринео томе. Али, да ли би било озбиљно и одговорно имати захтеве 4 месеца а онда када држава пристане одлучити да одустајемо од захтева?!
И да се промени власт, када би захтевано било испуњено? Можда, али само МОЖДА за 2-3 године, када прођу избори и било која власт да је ако нађе новца, кога нема.
Подршка синдиката студентским захтевима остаје и даље. Синдикат се бори за побољшање услова рада својих чланова. Штрајк је само замрзнут, иако је дискутабилно колико нас се изјаснило за тоталну обуставу.
А тек подршка студентима са наше стране, наша лична подршка, подршка сваког појединца је дискутабилна. Подршка ли је у виду писања коментара из топле фотеље?!
Организован је био превоз до Ниша, тек се један или два наставника јавило из сваке школе да оде до Ниша и лично искаже подршку, конкретно И недвосмислено. Једва се састајемо на састанцима, а тек када је гласање о битним питањима је проблем. И да прошетамо по граду па нас изађе 15-ак, увек нас истих.
Зато писање по групама је изношење мишљења које не прате чињенице!
И даље сам веома разочаран, нама самима, нашом инертношћу и незаинтересованошћу да свој проблем решимо делањем, нисам незаинтересован вођама синдиката, они су се борили и изборили за оно што су захтеви од 1. септембра!!!
Питање за све оне који нападају просветне раднике, да ли су САМО просветни радници криви за стање у друштву?
Требају ли се само просветни радници нападати?
Док за то време ниједна друштвена групација и професија, или баш ретко која – набројати се може на прстима руке, ни декларативно није исказала подршку студентима: лекари, медицински радници, судије, адвокати, радници у државним службама, радници у фабрикама, итд. Последњег дана се поједине професије оглашавају, обустављају рад на један дан, а већ најављују сутра нормалан дан.
Просветни радници већ нису држали наставу у знак протеста-подршке студентима. А сада се од истих тих просветних радника тражи да не раде уопште!
Просветни радници су у штрајку и протестима били 4 месеца, САМИ, БЕЗ ПОДРШКЕ других професија и групација. И своје захтеве су испунили. Синдикат је испунио своју синдикалну мисију, притисак на државу је резултирао испуњењем захтева. За друге, више циљеве појединаца, који нису у надлежности синдиката, сваки колектив се треба борити ван синдиката или кроз ново удруживање.
Остаје јасна подршка студентима да истрају у напорима за праведније друштво!
Хвала.
Младен Николић, наставник математике