U vezi sa turbulentnom i prilično haotičnom situacijom u obrazovnom sistemu Srbije u poslednja dva dana, član Unije sindikata prosvetnih radnika i nastavnik matematike obratio se svojim kolegama.
Njegovo obraćanje prenosimo u celosti.
Poštovane kolege,
Naš sindikat je usko stručna organizacija koja se bavi interesima radnika koji čine sindikat. Prosvetni sindikat se bori za poboljšanje uslova rada radnika u prosveti, nije politička organizacija. Kao takva organizacija ima ograničenu moć i ovlašćenja, okvir delovanja.
Početni sindikalni zahtevi iz septembra su bili uvećanje plate, smanjivanje administracije i potpisivanje novog Kolektivnog ugovora u kom bi bila definisana plata početnika u odnosu na prosečnu platu u državi. Ti zahtevi su bili i ostali od prvog do poslednjeg dana. Izjašnjavali smo se o ovim predlozima glasanjem, ako država ne usvoji da se počne sa generalnim štrajkom od 20.1.
Sa državom se pregovaralo o ova 3 zahteva.
I SVA 3 predloga su usvojena, svaki detalj koji su sindikati zahtevali su ISPUNJENI:
– biće potpisan Kolektivni ugovor koji ima imperativnu obavezu a u njemu će biti definisana plata nastavnika početnika koja nikada više neće moći da bude manja od prosečne plate,
– minimalna plata nastavnika početnika sa VII stepenom će biti prosečna ili veća – dva puta godišnje će se vršiti izjednačavanje sa prosečnom platom što znači da je minimalno dva puta godišnje moguće uvećanje plate bez obaveze da uvećanje bude sistemski u drugim privrednim sektorima,
– smanjenje administracije – dogovoren je nastavak smanjenja administracije kroz to da se smanji papirologija koja se ručno popunjava a da svi podaci koji mogu da se štampaju direktno iz Esdnevnika, što će biti velika ušteda vremena. Već su poslati zahtevi drugim ustanovama da pripreme pravnu osnovu da se smanji ta papirologija. Dogovoreno je da Zdravitas uđe u sistem Esdnevnika, a da svi podaci budu na istim serverima kao što su i podaci o ocenama i drugim lični podaci o đacima i roditeljima. Uvid u te podatke ima isključivo škola i Ministarstvo.
U prvom polugodištu bio je obustavljen rad dva dana zbog ovih zahteva, zbog istih zahteva je dva meseca bio cirkularan štrajk. Pored ova dva dana jedan dan se štrajkovalo-nije držala nastava kao podrška studentima.
Da ste na mestu sindikalnih vođa da li bi odbili razgovore sa poslodavcem, da li bi odbili da potpišete dogovoreno za šta ste se svakodnevno borili 4 meseca? Ono za šta ste birani da radite?
Priča se o trenutku kada je država pristala na zahteve.
Nesrećan slučaj ili kako ga god nazvati, ubistvom, dogodio se u trenutku dok je nas oko 10000 prosvetnih radnika bilo ispred Vlade Srbije, a tu smo bili na protestu, protestu za ispunjenje pređašnjih zahteva. Digli su se studenti, narod, jesmo li i mi, lično mi, svako od nas pojedinačno? A zahtevamo od sindikata da nastavi štrajk totalnom obustavom, zahtevamo ISKLJUČIVO pisanjem komentara u grupama i po društvenim mrežama.
Obustavili smo rad (radili smo, ali dan nije bio nastavni) jednog dana u znak podrške studentima, bio je i odlazak do studenata uz ponetu hranu, ćebiće, itd. Svakog dana se daje podrška studentima kroz saopštenja. Sindikat svakodnevno ima akcije kojima se iskazuje podrška studentima i zahtevima za pravedniju državu. Da li je nerad podrška?
Koliko nas je svakog petka, danas, izašlo na ulicu u 11:42 h da zaista iskaže negodovanje?
Stavite prst na čelo i zapitajte se hoće li se nešto promeniti samo pisanjem i napadanjem onih koji zaista nešto rade i bore se, trude se da bude bolje.
Pored svih napada od strane vlasti, da li smo sami sebi sindikalna opozicija?
Šta god se uradi nije dobro, ko god da nešto radi nije dobro, šta bi po nama bilo dobro? A da je u skladu sa Statutom sindikata i misijom i smislom sindikata. Da li se trebamo boriti za političke ciljeve preko sindikata? Kao sindikat jasnu podršku iskazujemo svima koji se bore za bolje sutra.
Da li su sindikati samostalno izdejstvovali ispunjenje zahteva?
Ponovo, borba traje 4 meseca.
Da, da nije bilo nastrešice verovatno ni država ne bi bila spremna da potpiše ono što smo zahtevali. Nesrećan trenutak je doprineo tome. Ali, da li bi bilo ozbiljno i odgovorno imati zahteve 4 meseca a onda kada država pristane odlučiti da odustajemo od zahteva?!
I da se promeni vlast, kada bi zahtevano bilo ispunjeno? Možda, ali samo MOŽDA za 2-3 godine, kada prođu izbori i bilo koja vlast da je ako nađe novca, koga nema.
Podrška sindikata studentskim zahtevima ostaje i dalje. Sindikat se bori za poboljšanje uslova rada svojih članova. Štrajk je samo zamrznut, iako je diskutabilno koliko nas se izjasnilo za totalnu obustavu.
A tek podrška studentima sa naše strane, naša lična podrška, podrška svakog pojedinca je diskutabilna. Podrška li je u vidu pisanja komentara iz tople fotelje?!
Organizovan je bio prevoz do Niša, tek se jedan ili dva nastavnika javilo iz svake škole da ode do Niša i lično iskaže podršku, konkretno I nedvosmisleno. Jedva se sastajemo na sastancima, a tek kada je glasanje o bitnim pitanjima je problem. I da prošetamo po gradu pa nas izađe 15-ak, uvek nas istih.
Zato pisanje po grupama je iznošenje mišljenja koje ne prate činjenice!
I dalje sam veoma razočaran, nama samima, našom inertnošću i nezainteresovanošću da svoj problem rešimo delanjem, nisam nezainteresovan vođama sindikata, oni su se borili i izborili za ono što su zahtevi od 1. septembra!!!
Pitanje za sve one koji napadaju prosvetne radnike, da li su SAMO prosvetni radnici krivi za stanje u društvu?
Trebaju li se samo prosvetni radnici napadati?
Dok za to vreme nijedna društvena grupacija i profesija, ili baš retko koja – nabrojati se može na prstima ruke, ni deklarativno nije iskazala podršku studentima: lekari, medicinski radnici, sudije, advokati, radnici u državnim službama, radnici u fabrikama, itd. Poslednjeg dana se pojedine profesije oglašavaju, obustavljaju rad na jedan dan, a već najavljuju sutra normalan dan.
Prosvetni radnici već nisu držali nastavu u znak protesta-podrške studentima. A sada se od istih tih prosvetnih radnika traži da ne rade uopšte!
Prosvetni radnici su u štrajku i protestima bili 4 meseca, SAMI, BEZ PODRŠKE drugih profesija i grupacija. I svoje zahteve su ispunili. Sindikat je ispunio svoju sindikalnu misiju, pritisak na državu je rezultirao ispunjenjem zahteva. Za druge, više ciljeve pojedinaca, koji nisu u nadležnosti sindikata, svaki kolektiv se treba boriti van sindikata ili kroz novo udruživanje.
Ostaje jasna podrška studentima da istraju u naporima za pravednije društvo!
Hvala.
Mladen Nikolić, nastavnik matematike