Научите децу правом значењу речи – понос

28 септембра, 2014

Данас кад право гласа има свако осим разума, кад је стриктно прописано и озакоњено право окупљања, док се лоповлук и малверзације провлаче кроз сваку пору овог шупљег и празног система, није ли једино логично да се запитамо у кога заправо треба да упиремо прстом? Кад идиоту покажеш прстом на месец, идиот ће гледати у прст.

97988_djeca-01-foto-s-pasalic_f
Није ли тренутак да погледамо истини у очи? Ко у ствари намеће правац, смер и угао гледања и зашто се данас сви бавимо једним накарадним дешавањем уместо да сагледамо реалност? Јер, чињеница је да је животни стандард неиздржив и неодржив, наталитет у још већој кризи, поплаве, пошасти, банкрот државе, банкрот грађана, сплетке, лажи, бахатост, лицемерје… А ми? Ми се носимо са свим тим, а поврх тога живимо у свету који не прави разлику између толеранције и суманутости.

Ако је основно људско право слобода мишљења, говора, слобода да будемо другачији, па ето, и та слобода окупљања, једнака за свакога, засто онда они извргавају руглу туђа уверења, засто доводе у питање нашу свест, морал и веру? Ко њима то даје за право? Ми. Опет. Тиме сто се брише граница између рационалности и безумља, између прихватања и уважавања појединца, и гажења сопствених идеала и вредности. Слепи вођа, жигосање, родољупци… није ли било речи о томе пре два века?

Поред индустријске, технолошке експанзије, зашто друштво стагнира? Како смо толико отупели? Ако мора да се подноси криза, незапосленост, немаштина, ипак може да се сачува зрнце достојанства и здраве памети. Ако не можете да приуштите материјално својој деци онолико колико бисте желели, заштитите их од онога што им се пласира. Научите их право значење речи понос. Понос није гурање прста у око већ напаћеном народу. Понос није присиљавање других да те прихвате. Поносан не треба да буде неко ко није у стању да се искаже као појединац, него користи гомилу и гужву. Понос нема везе са малициозним коментарима на рачун цркве, није исмевање других. На шта је поносан онај који своју идеологију уводи на мала врата, користећи несрећу која је задесила народ? И то све да би се замазале очи јавности, циркусијада, јефтин сензационализам, цензура свега што је иоле нормално. Ако немају хлеба, дајте им чоколадице

Татјана Зотовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


3 коментара на "Научите децу правом значењу речи – понос

  1. Анонимни каже:

    Хајде редом:
    1. Ауторка каже: “Ако је основно људско право слобода мишљења, говора, слобода да будемо другачији, па ето, и та слобода окупљања, једнака за свакога, засто онда они извргавају руглу туђа уверења, зашто доводе у питање нашу свест, морал и веру? Ко њима то даје за право? Ми.”
    – Шта овде значи “извргавати руглу… доводити у питање… нашу свест, морал и веру”? Прво, довођење у питање нечега није извргавање руглу, штавише: слепо прихватање нечега (било чега) јесте управо извргавање руглу садржаја оног што се прихвата, јер представља изостанак разумевања и аргумената. Поука: став се брани управо у пропитивању, не у инсистирању. Друго, о каквом се “извргавању руглу” овде ради? Као да је срамота за мислећег човека (Татјану Зотовић) да наведе да је текст о тзв. “Паради поноса”, те морају читаоци да је именују; дакле, како то “Парада” изврће руглу “нашу свест, морал и веру”? Само тиме што су њени поборници противни одређеном схватању морала и одређеним догмама вере? Противљење није извргавање руглу. За ову данашњу не знам, али судећи по претходним “Парадама”, не очекујем да ћемо читати да је било транспарената и узвика попут “Неће хришћани шетати!”, “Смрт хетеросексуалцима!” или “Хетеросексуалност је болест!”, као што неки “провитници Параде” (противници на речима и у јавности, не знам какви су приватно) воле да кажу о самим учесницима “Параде” (за Татјану: заменити “хетеросексуалац” и “хришћанин” појмом “педер”, ма како то страшно звучало). Дакле, када причамо о извргавању руглу, хајде мало аргументованије, смисленије и – што би рекла ауторка – реалније.
    2. “Тиме сто се брише граница између рационалности и безумља, између прихватања и уважавања појединца, и гажења сопствених идеала и вредности.” Овде имамо класичан “ad hominem” напад, а уз то заснован на двоструким аршинима. Прво, када се прича о “прихватању и уважавању”, ауторка помиње појединце – а не њихове ставове или аргументе (напад на појединца, на њега као личност са одрђеним врлинама и манама, а не на његове аргументе – класичан “ad hominem”). Друго, у вези са двоструким аршинима, “они” су појединци које као такве не/треба уважавати, а “ми” смо иза “идеала и вредности” – “ми” као нудимо неке аргументе и заступамо неке вредности (питам се само које: љубави, уважавања, узајамне помоћи, дељења у заједници… да не кажем – хришћанске врлине). Хајде да замислимо обрнуту ситуацију: неки тамо “геј” би требало да уважи и прихвати мене, као хетеросексуалца, а да не гази сопствене “идеале и вредности”. Хм. Колико је хетеросексуалних шетања, љубљења и грљења, спотова, филмова, новина, реклама, билборда, песама и романа, ‘неуважено’ или ‘неприхваћено’ од стране “геј популације”, односно – колико је ова популација нетолерантна према другачијим од себе? Чисто да видимо да ли су стварно двоструки аршини.
    3. Гледе “мазања очију јавности” и приче о “народу”. Ови што организују или учествују у “Паради” јесу део “овог” народа, као и они који се “Паради” противе, и као и они које баш “боли брига” јер заиста имају преча посла. Као што су део “овог” народа и они који га свакодневно газе, лажу и поткрадају. Пустите, дакле, тај појам “народа” да се мало одмори – овде нам није од користи. “Парада” се организује од 2001. и није ништа “ново”, те нема везе са “мазањем очију јавности”. Да ли би, због важнијих проблема, требало отказати ову “манифестацију”? Није питање ни за мене, ни за Татјану – већ за оне који излазе на улице позивајући се на породицу када се најави “Парада”, а нема их када се трудницама умањује плата за трудничко боловање, или када се крешу права у Закону о раду за оне који имају или планирају породицу (да не причамо о предности коју у запошљавању имају они/оне који “не планирају породицу у догледно време”). Где су ти велики протести и штрајкови када нас заиста газе лопови и лажови? Очигледно, ту се слажем са Татјаном, “ми” смо проблем – “ми” смо ипак више заинтересовани за то како неко користи оно у гаћама, него да ли ћемо имати новца за гаће.
    Дакле, ако ћемо да критикујемо (у правом смислу речи: анализирамо), онда хајде да дамо и неке аргументе и нека објашњења. Иначе – на улицу у борбу против лопова и лажова.

  2. Sara каже:

    Anonimni, pokazali su transparentima o patrijarhu i mitropolitu svoju “kulturu”.. Seksualno opredeljenje NIJE stvar za bilo kakvo paradiranje..I zato sam izasla u porodicnu setnju i na svaki drugi protest kojim mogu da porucim da necu da budem poltron, ovca vlasti jer se nesto “mora”, tikva bez korena, imena i misljenja..i mnogo toga jos.. Tatjana, hvala na lepom tekstu, sustina i jeste sta ce nasoj deci biti moralna osnova oko koje ce graditi svoja ubedjenja, a samim tim i postupke..” Sve mi je dozvoljeno, ali nije sve na korist!”

  3. Vojislav Stojković каже:

    Draga Tatjana,
    I ja se, kao i Vi, pitam zašto se bavite tim “dešavanjem”, umesto da sagledate realnost? Zar zaista nemate pametnija posla, nego da se bunite protiv dotične manifestacije oko čijeg imena obilazite kao kiša oko Kragujevca?
    Pozivate se na Domanovića, ali izgleda da niste naučili to što je pokušao da Vam objasni u svojim satirama. Džaba je Domanović pisao “Vođu”, kad Srbi svi zaborave svoje muke čim neko istupi da im održi govor protiv homoseksualaca. To je, izgleda, važnije i od “bankrota države” i od “bankrota građana”. Koga je briga za to da je “životni standard neizdrživ i neodrživ”? Vas, očigledno nije. Važnije je to poslovično “zrnce dostojanstva”.
    U pravu ste, u pitanju je zamazivanje očiju javnosti, cirkusijada i jeftini senzacionalizam. Kad ste to već uspeli da primetite, zašto i dalje dopuštate da Vam zamazuju oči? Eno i Vođe i njegovih govornika, koji lažu i kradu narod. U jednoj ruci drže megafon kojim obećavaju bolju budućnost, a drugom rukom trpaju tuđ novac sebi u džep. Veliki su kao mesec, nemoguće je ne videti ih. Zašto, umesto da gledate u njih, gledate u prst?
    Srdite se jer Vam homoseksualci dovode u pitanje Vašu veru. Nije Vam, izgleda, ta vera preterano jaka kad mogu tuđi plakati da je dovode u pitanje. Gde Vam je to vajno dostojanstvo kad Vam više smeta sloboda da postoje drugačiji ljudi koji javno ne dele Vaše predrasude, nego “kriza, nezaposlenost i nemaština” koji se “moraju podnositi”. Moraju li? Pa naravno da moraju, tako su odredili i Vođa i njegovi govornici.
    Teško ćete decu naučiti šta znači ponos, jer se ponos temelji na dostojanstvu. Teško ćete ičemu decu naučiti ako se neracionalnim argumentima zalažete za racionalnost.
    Vek i kusur je prošao od Domanovića. Ima nade, možda će za koji vek narod shvatiti da je Vođa slep.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама