Danas kad pravo glasa ima svako osim razuma, kad je striktno propisano i ozakonjeno pravo okupljanja, dok se lopovluk i malverzacije provlače kroz svaku poru ovog šupljeg i praznog sistema, nije li jedino logično da se zapitamo u koga zapravo treba da upiremo prstom? Kad idiotu pokažeš prstom na mesec, idiot će gledati u prst.
Nije li trenutak da pogledamo istini u oči? Ko u stvari nameće pravac, smer i ugao gledanja i zašto se danas svi bavimo jednim nakaradnim dešavanjem umesto da sagledamo realnost? Jer, činjenica je da je životni standard neizdrživ i neodrživ, natalitet u još većoj krizi, poplave, pošasti, bankrot države, bankrot građana, spletke, laži, bahatost, licemerje… A mi? Mi se nosimo sa svim tim, a povrh toga živimo u svetu koji ne pravi razliku između tolerancije i sumanutosti.
Ako je osnovno ljudsko pravo sloboda mišljenja, govora, sloboda da budemo drugačiji, pa eto, i ta sloboda okupljanja, jednaka za svakoga, zasto onda oni izvrgavaju ruglu tuđa uverenja, zasto dovode u pitanje našu svest, moral i veru? Ko njima to daje za pravo? Mi. Opet. Time sto se briše granica između racionalnosti i bezumlja, između prihvatanja i uvažavanja pojedinca, i gaženja sopstvenih ideala i vrednosti. Slepi vođa, žigosanje, rodoljupci… nije li bilo reči o tome pre dva veka?
Pored industrijske, tehnološke ekspanzije, zašto društvo stagnira? Kako smo toliko otupeli? Ako mora da se podnosi kriza, nezaposlenost, nemaština, ipak može da se sačuva zrnce dostojanstva i zdrave pameti. Ako ne možete da priuštite materijalno svojoj deci onoliko koliko biste želeli, zaštitite ih od onoga što im se plasira. Naučite ih pravo značenje reči ponos. Ponos nije guranje prsta u oko već napaćenom narodu. Ponos nije prisiljavanje drugih da te prihvate. Ponosan ne treba da bude neko ko nije u stanju da se iskaže kao pojedinac, nego koristi gomilu i gužvu. Ponos nema veze sa malicioznim komentarima na račun crkve, nije ismevanje drugih. Na šta je ponosan onaj koji svoju ideologiju uvodi na mala vrata, koristeći nesreću koja je zadesila narod? I to sve da bi se zamazale oči javnosti, cirkusijada, jeftin senzacionalizam, cenzura svega što je iole normalno. Ako nemaju hleba, dajte im čokoladice
Tatjana Zotović
Hajde redom:
1. Autorka kaže: „Ako je osnovno ljudsko pravo sloboda mišljenja, govora, sloboda da budemo drugačiji, pa eto, i ta sloboda okupljanja, jednaka za svakoga, zasto onda oni izvrgavaju ruglu tuđa uverenja, zašto dovode u pitanje našu svest, moral i veru? Ko njima to daje za pravo? Mi.“
– Šta ovde znači „izvrgavati ruglu… dovoditi u pitanje… našu svest, moral i veru“? Prvo, dovođenje u pitanje nečega nije izvrgavanje ruglu, štaviše: slepo prihvatanje nečega (bilo čega) jeste upravo izvrgavanje ruglu sadržaja onog što se prihvata, jer predstavlja izostanak razumevanja i argumenata. Pouka: stav se brani upravo u propitivanju, ne u insistiranju. Drugo, o kakvom se „izvrgavanju ruglu“ ovde radi? Kao da je sramota za mislećeg čoveka (Tatjanu Zotović) da navede da je tekst o tzv. „Paradi ponosa“, te moraju čitaoci da je imenuju; dakle, kako to „Parada“ izvrće ruglu „našu svest, moral i veru“? Samo time što su njeni pobornici protivni određenom shvatanju morala i određenim dogmama vere? Protivljenje nije izvrgavanje ruglu. Za ovu današnju ne znam, ali sudeći po prethodnim „Paradama“, ne očekujem da ćemo čitati da je bilo transparenata i uzvika poput „Neće hrišćani šetati!“, „Smrt heteroseksualcima!“ ili „Heteroseksualnost je bolest!“, kao što neki „provitnici Parade“ (protivnici na rečima i u javnosti, ne znam kakvi su privatno) vole da kažu o samim učesnicima „Parade“ (za Tatjanu: zameniti „heteroseksualac“ i „hrišćanin“ pojmom „peder“, ma kako to strašno zvučalo). Dakle, kada pričamo o izvrgavanju ruglu, hajde malo argumentovanije, smislenije i – što bi rekla autorka – realnije.
2. „Time sto se briše granica između racionalnosti i bezumlja, između prihvatanja i uvažavanja pojedinca, i gaženja sopstvenih ideala i vrednosti.“ Ovde imamo klasičan „ad hominem“ napad, a uz to zasnovan na dvostrukim aršinima. Prvo, kada se priča o „prihvatanju i uvažavanju“, autorka pominje pojedince – a ne njihove stavove ili argumente (napad na pojedinca, na njega kao ličnost sa odrđenim vrlinama i manama, a ne na njegove argumente – klasičan „ad hominem“). Drugo, u vezi sa dvostrukim aršinima, „oni“ su pojedinci koje kao takve ne/treba uvažavati, a „mi“ smo iza „ideala i vrednosti“ – „mi“ kao nudimo neke argumente i zastupamo neke vrednosti (pitam se samo koje: ljubavi, uvažavanja, uzajamne pomoći, deljenja u zajednici… da ne kažem – hrišćanske vrline). Hajde da zamislimo obrnutu situaciju: neki tamo „gej“ bi trebalo da uvaži i prihvati mene, kao heteroseksualca, a da ne gazi sopstvene „ideale i vrednosti“. Hm. Koliko je heteroseksualnih šetanja, ljubljenja i grljenja, spotova, filmova, novina, reklama, bilborda, pesama i romana, ‘neuvaženo’ ili ‘neprihvaćeno’ od strane „gej populacije“, odnosno – koliko je ova populacija netolerantna prema drugačijim od sebe? Čisto da vidimo da li su stvarno dvostruki aršini.
3. Glede „mazanja očiju javnosti“ i priče o „narodu“. Ovi što organizuju ili učestvuju u „Paradi“ jesu deo „ovog“ naroda, kao i oni koji se „Paradi“ protive, i kao i oni koje baš „boli briga“ jer zaista imaju preča posla. Kao što su deo „ovog“ naroda i oni koji ga svakodnevno gaze, lažu i potkradaju. Pustite, dakle, taj pojam „naroda“ da se malo odmori – ovde nam nije od koristi. „Parada“ se organizuje od 2001. i nije ništa „novo“, te nema veze sa „mazanjem očiju javnosti“. Da li bi, zbog važnijih problema, trebalo otkazati ovu „manifestaciju“? Nije pitanje ni za mene, ni za Tatjanu – već za one koji izlaze na ulice pozivajući se na porodicu kada se najavi „Parada“, a nema ih kada se trudnicama umanjuje plata za trudničko bolovanje, ili kada se krešu prava u Zakonu o radu za one koji imaju ili planiraju porodicu (da ne pričamo o prednosti koju u zapošljavanju imaju oni/one koji „ne planiraju porodicu u dogledno vreme“). Gde su ti veliki protesti i štrajkovi kada nas zaista gaze lopovi i lažovi? Očigledno, tu se slažem sa Tatjanom, „mi“ smo problem – „mi“ smo ipak više zainteresovani za to kako neko koristi ono u gaćama, nego da li ćemo imati novca za gaće.
Dakle, ako ćemo da kritikujemo (u pravom smislu reči: analiziramo), onda hajde da damo i neke argumente i neka objašnjenja. Inače – na ulicu u borbu protiv lopova i lažova.
Anonimni, pokazali su transparentima o patrijarhu i mitropolitu svoju „kulturu“.. Seksualno opredeljenje NIJE stvar za bilo kakvo paradiranje..I zato sam izasla u porodicnu setnju i na svaki drugi protest kojim mogu da porucim da necu da budem poltron, ovca vlasti jer se nesto „mora“, tikva bez korena, imena i misljenja..i mnogo toga jos.. Tatjana, hvala na lepom tekstu, sustina i jeste sta ce nasoj deci biti moralna osnova oko koje ce graditi svoja ubedjenja, a samim tim i postupke..“ Sve mi je dozvoljeno, ali nije sve na korist!“
Draga Tatjana,
I ja se, kao i Vi, pitam zašto se bavite tim „dešavanjem“, umesto da sagledate realnost? Zar zaista nemate pametnija posla, nego da se bunite protiv dotične manifestacije oko čijeg imena obilazite kao kiša oko Kragujevca?
Pozivate se na Domanovića, ali izgleda da niste naučili to što je pokušao da Vam objasni u svojim satirama. Džaba je Domanović pisao „Vođu“, kad Srbi svi zaborave svoje muke čim neko istupi da im održi govor protiv homoseksualaca. To je, izgleda, važnije i od „bankrota države“ i od „bankrota građana“. Koga je briga za to da je „životni standard neizdrživ i neodrživ“? Vas, očigledno nije. Važnije je to poslovično „zrnce dostojanstva“.
U pravu ste, u pitanju je zamazivanje očiju javnosti, cirkusijada i jeftini senzacionalizam. Kad ste to već uspeli da primetite, zašto i dalje dopuštate da Vam zamazuju oči? Eno i Vođe i njegovih govornika, koji lažu i kradu narod. U jednoj ruci drže megafon kojim obećavaju bolju budućnost, a drugom rukom trpaju tuđ novac sebi u džep. Veliki su kao mesec, nemoguće je ne videti ih. Zašto, umesto da gledate u njih, gledate u prst?
Srdite se jer Vam homoseksualci dovode u pitanje Vašu veru. Nije Vam, izgleda, ta vera preterano jaka kad mogu tuđi plakati da je dovode u pitanje. Gde Vam je to vajno dostojanstvo kad Vam više smeta sloboda da postoje drugačiji ljudi koji javno ne dele Vaše predrasude, nego „kriza, nezaposlenost i nemaština“ koji se „moraju podnositi“. Moraju li? Pa naravno da moraju, tako su odredili i Vođa i njegovi govornici.
Teško ćete decu naučiti šta znači ponos, jer se ponos temelji na dostojanstvu. Teško ćete ičemu decu naučiti ako se neracionalnim argumentima zalažete za racionalnost.
Vek i kusur je prošao od Domanovića. Ima nade, možda će za koji vek narod shvatiti da je Vođa slep.