Лука има девет година и тренира кошарку. Капитен је тима. У његов тим је дошао нови дечак који користи сваку прилику да га исмеје пред другарима из тима:”Гле, Лука се саплео…он уопште не уме да игра, Лука је најнижи у тиму”. Понаша се злурадо сваки пут када Лука промаши кош:”Хааа ха ха, браво Лука легендо!” У току тренинга игнорише Луку и неће да му дода лопту, добацује му неприкладне коментаре и провокације:”Па брже Лука, није ти ово балет”, убеђује га да не уме да води лопту иако Лука зна да уме, окреће чланове тима против Луке:”Лука је крив, да он онда није погрешио, ми не би изгубили. Маре ти играш боље од Луке, ти треба да будеш капитен”.
Лука моли маму да га упише у неку другу школу кошарке јер му нови дечак у тиму прави проблеме. Мама размишља како да поступи? Како да помогне детету, како да реше проблем? Добро би јој дошао неки савет и поред тога што ће овај проблем покушати да реши у сарадњи са тренером.
Да ли сте се и ви нашли у сличној ситуацији као Лукина мама?
Када се нађемо у оваквим ситуацијама важно је да охрабрујмо дете да се бори и да не одустаје јер ако сада научи да се повлачи, сутра ће се повлачити у сличним ситуацијама у животу: у школи, на игралишту, а касније на радном месту, у друштву… Детету треба упутити следеће поруке:
“ За добрим коњем се прашина диже“. То што те тај нови дечак исмева и што неће да ти дода лопту, не значи да ти лоше играш. Баш напротив, то што се окомио на тебе значи да је проценио да си добар у кошарци иначе му не би био занимљив. Можда је проценио да си ти један од бољих у тиму и да му сметаш у остварењу његових циљева, можда би он желео да буде капитен, можда ти завиди или је једноставно несигуран па те исмева и мисли да тако велича себе.Ко зна зашто је он напустио претходну школу кошарке и дошао овде. Можда је он заправо један несрећан дечак ког су тако исмевали у тој школи. Сумњам да би мењао школу да је сјајно играо и био задовољан својим постигнућима. Кад је неко срећан и задовољан он нема потребу да вређа друге. Овај дечак то није, неке његове потребе су незадовољене и он покушава да их задовољи, али на погрешан начин.
Бежање није решење проблема. И у другој школи кошарке може да се појави неки нови дечак који те неће прихватити. Поред тога повлачење би значило чињење услуге том дечаку који те провоцира јер он би највероватније волео да ти види леђа. Нека ти то буде мотив да се трудиш и да још јаче заблисташ на терену баш у инат њему. Ти имаш своје место у тиму и не може нико да ти га одузме сем ако му ти то не дозволиш. Он ти није јака конкуренција јер се успех не постиже омаловажавањем других играча већ радом, вежбом и остваривањем резултата. Он је сам себи најгора „реклама“.
Препреке нису разлог за одустајање, препреке се савладавају. Не одустај пред првом препреком. У животу се ретко шта постиже са лакоћом. Потребно је много труда, упорности, покушаја, погрешака и савладаних препрека да би се стигло до циља.
Твоје здравље, твоја срећа и твоје време су драгоцени да би их трошио на неког ко није вредан твоје пажње. Знам да ти није лако да слушаш његове провокације сваки пут, али игнориши их. Не расправљај се, не правдај се, не троши време и енергију на њега. Он би желео да те његови коментари повреде, да види неку реакцију, да те види како плачеш или кипиш од беса, али када види да ти не реагујеш, неће му бити занимљиво и већа је вероватноћа да ће престати. Запамти, одузимаш му моћ када не реагујеш на начин на који он жели да реагујеш.
Твоја дела говоре о теби више него речи. Мораш да се покажеш на делу. Не троши време на расправу са оним који те критикује и омаловажава, твоји потези и резултати на терену ће бити твој одговор на његове коментаре из свлачионице. Фокусирај се на задатак, на оно што ти тренер говори и храбро граби ка напред. И не заборави:“Ко се задњи смеје, најслађе се смеје“.
Разоружај га. То ћеш постићи тако што ћеш му показати какав си друг. Када ти се укаже прилика додај му лопту иако он теби никад не додаје, намести му кош. Подсети га да је кошарка тимски спорт. Није важно само какав си на терену, колико си вешт са лоптом. Чиме год да се бавиш важно је какав си човек, какав си другар. Капитен треба да буде узор свим члановима тима.
Ауторка текста је Бранка Василев, психолошкиња
Извор: mojpsiholog.weebly.com