Разводи највише погађају децу старију од 13 година

18 фебруара, 2017

Једно истраживање бавило се најстреснијим догађајима у животу, а резултати су показали да је, после смрти супружника или блиског члана породице, развод најстреснији догађај у животу.
Посебно су угрожена деца, јер су врло чести случајеви да родитељи њима манипулишу како би се осветили бившем партнеру.

Најугроженији су тинејџери, њих разводи највише погађају, јер су у остељивом развојном добу и врло им је тешко објаснити због чега се породица распада. Како их заштити, који је најбољи начин да се са њима разговара? Има ли разлике када су у питању дечаци и девојчице и да ли је могуће да се после свега живот врати у „нормалу“, а дете оствари добар однос са оба родитеља?
Психолози упозоравају да су тинејџери изузетно осетљиви и да са њима треба бити посебно обазрив, јер уколико се на њихове потребе не одговори адекватно, последице могу бити видљиве кроз читав живот.
Деца се највише плаше неизвесности коју развод доноси, тврде психолози. Оптерећена су тиме где ће и са ким да живе, како ће ново окружење утицати на њих, хоће ли се одселити далеко од пријатеља и познатих људи, хоће ли моћи да виђају оба родитеља када желе…
Довољно су зрели да знају да их очекују велике промене, али како нису у стању да их замисле и на њих реално гледају, код њих се често јављају страхови и депресивна расположења. Ишчекивање промена доноси им велики стрес, а емотивна димензија још је значајнија.
Деца имају осећај да су напуштена, да их родитељи не воле, а често и себе криве за развод. Због тога им треба прићи врло опрезно и промислити сваку реченицу коју им упућујете.
Најважније је, тврде психолози, да оба родитеља и даље показују љубав и нежност, као и да се редовно виђају са дететом. Никада се немојте светити бившем партнеру преко детета, јер то може да трајно поремети дечју личност.
Стручњаци тврде да је адолесцентима потребно две године да се адаптирају на развод родитеља и прихвате промењену породичну ситуацију, а истраживања показују да се деца разведених родитеља и сама чешће разводе, или ређе одлучују на брак, што доказује колико овај догађај утиче на њихову психу и карактер.
Стручњаци саветују да развод учините што је мање могуће конфликтним. Чак и када сте очајни, огорчени, љути на бившег партнера, дете то не треба да гледа, слуша, осећа. Морате му објаснити да развод не значи да ће остати без једног родитеља, или да га онај који одлази мање воли. То је једини начин да дете не сноси емотивне или развојне последице.
Како ће се дете носити са стресом зависи првенствено од осетљивости родитеља за дечје потребе. Ипак, то не значи да дете треба да држите по страни, нећете га заштитити тако што ћете га потпуно изоловати.
Неопходно је да разговарате, колико год пута је потребно и објасните разлоге због којих више нећете бити са његовом мајком или оцем.
Ако ћутите и не објашњавате шта се догађа, дете ће направити своју конструкцију која је углавном погрешна.
Изузетно је важно да га ослободите осећаја кривице, да схвати да оно није узрок развода.
Деца већ од девете године могу боље да разумеју развод и свесно покажу шта осећају у вези са тим. Врло често се догађа да бирају страну и да подржавају једног родитеља, свесно испољавајући бес према другом.
Родитељи који су и сами оптерећени својим осећањима, покушавају да контролишу тај бес, што је велика грешка, упозоравају психолози.
Бес треба протумачити као вапај за разговором, дететов начин да покаже да му треба објашњење. У тој фази најважније је дете заштитити од свађа и „препуцавања“.
Адолесценти од 13 године могу да схвате и прихвате оно што се догађа, али како је то интензиван период у изградњи личности и система вредности, јако је важно да развод не схвате као нешто што је неминовно у сваком браку. Тинејџери се веома лако разочаравају, па је то врло честа реакција на развод.
Може се догодити да се потпуно дистанцирају од родитеља и изграде свет који је потпуно супротан од оног који је постојао у породици. Психолози то називају „деидеализација“ родитеља и, иако је то нормална реакција, родитељи морају бити врло обазриви како се то не би десило превише нагло и постало препрека и кочница у изградњи идентитета.
Уколико нисте у стању да разговарате са тинејџером, а да, притом, не осуђујете бившег партнера, потражите помоћ психолога или психотерапеута, јер је најважније да максимално заштитите дете.
Редован контакт са оба родитеља и нормална комуникација међу њима смањује количину стреса код детета, а посете родитељу код кога не живе треба да буду редовне, у истим терминима, како би се детету створио осећај рутине. Све те новине у његовом животу треба успоставити што пре.
Психолози саветују да детету наметнете устаљене навике, на дневном нивоу, окупирате га обавезама које ће се понављати. Ипак, то не значи да му потпуно организујете живот, већ само да му помогнете.
Његово психолошко стање и емоције су од изузетне важности, а како је његова психа у најделикатнијем искушењу увек оставите простор за разговор о емоцијама.
Топлина, разумевање, љубав и добри односи кључни су за развој и веома је важно да их тинејџер добија током тешког раздобља као што је развод родитеља.
КАКО РАЗГОВАРАТИ?
Стручњаци саветују да са дететом разговарате пре него што покренете поступак развода, односно пре него што неко напусти кућу, како би се припремило на оно што долази. Пожељно је да оба родитеља детету заједно саопште одлуку, уз објашњење како ће будући живот изгледати. Треба да будете спремни да одговорите на сва могућа питања, што искреније и отвореније. Објасните му да се само променио однос тате и маме, али да то не важи за љубав коју осећате према њему. Дете никада не користите као посредника у комуникацији са бившим партнером.
ДЕЧАЦИ И ДЕВОЈЧИЦЕ
Пол је јако важан у избору начина на који ћете разговарати. Девојчице много теже подносе развод родитеља од дечака и њима је потребно више приче и времена како би прихватиле ситуацију. Врло често оне постају тужне, анксиозне и несрећне, док су дечаци склонији агресивном понашању и непослушности. Истраживања показују да дечаци лакше прихватају новог партнера мајке, док се девојчице много теже прилагођавају и на новог маминог и татиног партнера. Дечаци теже подносе родитељске свађе, па уколико се оне наставе и после развода, дечаци ће више патити.
Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама