Ова деца навикла су да “чекају свој ред” па су због тога скромнија, упорнија па и амбициознија. Нису попут друге деце толико везана за дом и лакше се осамостаљују.
Годинама су психолози и научници уверавали да је средњој деци најтеже приликом одрастања, да су повученија и мање успешна од своје млађе или старије браће, међутим то није тачно, тврде едукацијски и васпитни психолози Кетрин Салмон и Катрин Шуман.
Ове две докторке истражиле су бројне породице, упоредиле успехе средње наспрам друге деце и приметиле да она имају већу вероватноћу за успех од друге деце. Тако су од свих америчких председника од 1787, њих 52 одсто били средња деца, укључујући Томаса Џеферсона, Абрахама Линколна, Џона Кенедија и друге.
Једна од ауторки књиге “Тајна моћ средње деце”,Катрин Шуман објашњава да су средња деца мање конзервативна и нису толико везана за хијерархију као њихова браћа и сестре. Такође, врло им је важно пријатељство и мишљење других, па због тога лако постају омиљени у друштву.
Средња деца пре се одселе од родитеља и започињу живот у другом граду, па су у том смислу предузетнија, а њихово брзо напредовање у каријери доказују да су спремни да се изборе за себе.
– Амбиција је особина коју деле средња деца, а она је настала као резултат борбе за родитељску наклоност – рекла је Шуман.
Њена колегиница Саламон сматра да су средња деца навикла да чекају свој ред у породици, па тако чекају на ред да добију похвале и утеху. Због тога су скромнија, упорнија и промишљенија, што су одлични квалитети за лакше сналажење у животу.