Ova deca navikla su da “čekaju svoj red” pa su zbog toga skromnija, upornija pa i ambicioznija. Nisu poput druge dece toliko vezana za dom i lakše se osamostaljuju.
Godinama su psiholozi i naučnici uveravali da je srednjoj deci najteže prilikom odrastanja, da su povučenija i manje uspešna od svoje mlađe ili starije braće, međutim to nije tačno, tvrde edukacijski i vaspitni psiholozi Ketrin Salmon i Katrin Šuman.
Ove dve doktorke istražile su brojne porodice, uporedile uspehe srednje naspram druge dece i primetile da ona imaju veću verovatnoću za uspeh od druge dece. Tako su od svih američkih predsednika od 1787, njih 52 odsto bili srednja deca, uključujući Tomasa Džefersona, Abrahama Linkolna, Džona Kenedija i druge.
Jedna od autorki knjige “Tajna moć srednje dece”,Katrin Šuman objašnjava da su srednja deca manje konzervativna i nisu toliko vezana za hijerarhiju kao njihova braća i sestre. Takođe, vrlo im je važno prijateljstvo i mišljenje drugih, pa zbog toga lako postaju omiljeni u društvu.
Srednja deca pre se odsele od roditelja i započinju život u drugom gradu, pa su u tom smislu preduzetnija, a njihovo brzo napredovanje u karijeri dokazuju da su spremni da se izbore za sebe.
– Ambicija je osobina koju dele srednja deca, a ona je nastala kao rezultat borbe za roditeljsku naklonost – rekla je Šuman.
Njena koleginica Salamon smatra da su srednja deca navikla da čekaju svoj red u porodici, pa tako čekaju na red da dobiju pohvale i utehu. Zbog toga su skromnija, upornija i promišljenija, što su odlični kvaliteti za lakše snalaženje u životu.