Čini se da je stres konstanta, posebno ovih dana, a nekima od nas je lakše upravljati stresom nego drugima. Ali način na koji se nosimo sa stresom može napraviti veliku razliku – ne samo za nas, već i za našu decu.
Studije su pokazale da nivoi stresa majke otežavaju povezivanje sa bebom i interakciju sa njom, ali i da mogu da imaju negativan uticaj na razvoj mozga njenog deteta. Međutim, nedavna studija (Journal of Developmental and Behavioral Pediatrics) ukazuje na to da je bitan i način na koji se majka nosi sa stresom. Dakle, stanje uma majke može poslužiti kao svojevrsna zaštita bebe od mogućih posledica stresa.
Koliko je način razmišljanja važan
Važnost načina razmišljanja majki i nivo stresa bili su glavna tema istraživnja u Bostonskoj dečjoj bolnici, gde su intervjuisane 33 majke sa 12-mesečnim bebama. Pored intervjua, urađen je i EEG – merenje moždane aktivnosti kod beba. Otkrili su da visok stres kod majke može smanjiti učestalost, kvalitet obrazaca i snagu visokofrekventnih gama i beta talasa u mozgu bebe, ali samo ako je majka imala fiksni način razmišljanja, verujući da se stvari ne mogu promeniti. (Pomenuti talasi su povezani sa većom kognitivnom sposobnošću u kasnijem detinjstvu).
Fiksni način razmišljanja – mindset rasta
Majke sa fiksiranim načinom razmišljanja veruju da će bez obzira šta rade ili koliko naporno rade, sposobnosti njihove dece ostati iste.
Međutim, majke pod stresom sa mentalnim sklopom rasta, koje veruju da se sposobnosti mogu razviti radom i trudom, imale su bebe koje nisu pokazivale promene na EEG-u. Pošto nije bilo promena, istraživači su zaključili da su bebe koje su odgajale majke sa mentalnim sklopom rasta bile zaštićenije od visokog nivoa stresa i njegovog negativnog uticaja na razvoj mozga.
Mentalni sklop rasta koristi i majkama
Ne samo da mamin način razmišljanja može ublažiti efekte stresa na funkciju mozga njene bebe, već može poslužiti i za ublažavanje sopstvenog stresa.
U okviru nekoliko istraživanja i čak 72 studije koje su trajale 31 godinu, istraživači su ispitali vezu između načina razmišljanja usmerenog na rast i mentalnog zdravlja. Učešće je uzelo preko 17.000 ljudi, a primećeno je da je način razmišljanja orijentisan na rast povezan sa manje simptoma anksioznosti, depresije, psihološkog stresa, što implicira da nas ovakav mentalni sklop može zaštititi od posledica negativnih događaja i teških situacija u životu.
Ipak, vodeći istraživači primećuju da samo razmišljanje o razvoju neće jednostavno izbrisati barijere sa kojima se susreću mnogi novi roditelji, kao što su nedostatak plaćenog odsustva, skupa briga o deci i smanjen pristup obrazovanju u ranom detinjstvu, zdravlju i ishrana na nekim mestima.
„Moramo da se zalažemo za intervencije koje podržavaju način razmišljanja o rastu, ali u isto vreme moramo da priznamo da postoje ogromni sistemski stresori i prepreke koje se postavljaju novim roditeljima, posebno u prvoj godini života dece. Razmišljanje o rastu neće ih rešiti.” – kaže dr Mekoj, jedan od glavnih istraživača.
Kako usvojiti način razmišljanja orijentisan na rast
Usvajanje načina razmišljanja koji je usmeren na rast ipak donosi koristi. Već u detinjstvu način razmišljanja može imati pozitivnog uticaja. Pošto je nervni sistem bebe u razvoju podložan stresu, nikada nije prerano ohrabriti majke da imaju takav način razmišljanja koji može pomoći u ublažavanju negativnih efekata i osigurati da je moždani razvoj njihove dece zaštićen i optimizovan.
Primera radi, to može biti rad sa terapeutom ili savetnikom koji će pomoći da se promeni negativno razmišljanje. Analiza vašeg unutrašnjeg dijaloga, započinjanje prakse zahvalnosti, proslavljanje malih pobeda i oslanjanje na nove izazove samo su neke od korisnih strategija. Usadite ovakav način razmišljanja svom detetu tako što ćete raditi na izgradnji njihovog samopouzdanja i pomoći im da prihvate izazove.
Potrebno je da majke, i roditelji uopšte, shvate da njihove, ali i sposobnosti dece nisu fiksne i da se mogu razviti. Na ovaj način se jednostavno ulaže u bebin razvoj, u početak novog života punog nade i mogućnosti.
