Када сретнемо сина неке своје пријатељице, или нећака, или малог суседа – а баш желимо да му уделимо комплимент, онда је то углавном оно – Јао, како си велики! Па колико имаш година? УУ, верујем да си јако паметан! – И тренирам карате! Ајоој, супер, сигурно си најбољи. јелда? И јако си храбар, јелда?
Јесте ли се пронашли у оваквој свакодневној ситуацији?
А знате шта најчешће кажемо цурицама које сретнемо? Ијао, како си лепа! Мама имате јако лепу девојчицу! Сигурно је најлепша у вртићу? Има нас који идемо и корак даље. Сигурно имаш дечка када си тако лепа!
Шта тиме заправо хоћемо да кажемо? Да су дечаци паметни, велики, храбри, комплиментима их подстичемо да буду још бољи, паметнији, храбрији, а девојчице? Само да буду лепе? И евентуално мало паметне јер разговор углавном након првих комплимената, па комплимената њених нових чизмица и јакнице скрећемо у другом смеру. Настављамо разговор с мамом, а на растанку још уделимо један вееелики осмех њеној заиста лепој кћерки.
Шта онда девојчице могу да мисле? Све оне, као и дечаци уосталом, као цунђер упијају све разговоре нас великих, и онда наравно сами доносе закључке из оног виђеног и доживљеног. Дакле, цурицама је заиста најважније да буду лепе? Управо им то намеће друштво великих. У школи је друга ствар – тамо се ипак хвали и куди знање и вештине сваког ђака понаособ. У вртићу се деца похваљују када нешто или свашта ураде добро, и то колективно, без разлика између полова.
Но онда опет стиже тетка, комшиница, бакина пријатељица – ијааао како ли си само лепа! И све добре оцене, научене песмице, цртежи и звезде на бетону, све то пада у заборав, јер једино је важно бити лепа!
Живот под притиском лепоте
Ми велики често кажемо да није све у лепоти јер тога смо и те како свесни, међутим, девојчицма које још увек немају изграђен чврст став о животним вредностима лепота због оваквог учесталог понављања да је само то важно, постаје императив. Притисак да буду и остану лепе често је прејак. И онда се немојте чудити ако мале осмогодишњакиње (и млађе) почињу своје слободно време све више да проводе пред огледалом. Сваки пут када им се обратимо с „тако си лепа данас“ стављамо им бубу у ухо да је лепота заиста најважнија ствар на свету! Тиме не само да их учимо погрешним вредностима већ им и љуљамо самопоуздање које не чини само спољна лепота. Дословно омаловажавамо њихову памет, достигнућа, оцене и добро понашање.
И зато, драге маме које имате кћерке – с обзиром на то да баке, тетке, комшинице и познанице не можете променити, пустите их нека коментаришу шта хоће, али будите увек спремне надовезати се многим другим врлинама ваше ћерке. Дајте им до знања да је лепота у ствари споредна ствар, а учење, добре оцене, бројне пријатељице, спортска достигнућа, помагање баки и старијима, помагање млађем брату – да је то оно што нас и њих чини великим и сретним људима. Не лепота, не шминка, не лепе чизмице – то су само оклопи њиховог прелепог бића. И зато га негујте где год и када год јер ми велики јако добро знамо да лепота долази изнутра и да се самопоуздање никада не гради на климавим ногама пролазне лепоте.