"Ne postoji letnji raspust slučajno"

mart 17, 2016

Na tekst na našem sajtu Prijatelji dragi, nemojte me pogrešno shvatiti… stigao je komentar koji smo odlučili da prenesemo kao zaseban tekst. Zato što mislimo da to zaslužuje. Bez ikakvih intervencija ga prenosimo u nastavku.

Glavni nesporazum između prosvetara i ostalih ljudi je u tome što volimo da uopštavamo stvari. Naime, rekla bih da su svi u pravu.I ja sma prosvetar, a sebe smatram od onih koji mnogo rade. Juče sam celo pre podne na primer pravila radne listove za moje osmake, tražila po internetu zanimljive materijale, prevodila ih i td…Dakle, za jedan čas mi je bilo potrebno nekih tri sata vremena da bih pripremila sve što mi je bilo potrebno. Nije svaki dan takav, ali ako želite da se dobro pripremite za jedan “običan” dan, zaista je potrebno najmanje sat i po vremena, bez pregledanja testova i slično.

Prednost prosvete je u tome što svoje radno vreme mogu da rasporedim kako meni odgovara, dakle ne moram da ga smestim u određeni kalup, nego ono što treba da uradim mogu da radim u vreme koje meni odgovara, pa makar to bilo i u ponoć. To onda mnoge dovodi u zabludu da mi imamo vremena na pretek. Drugo je činjenica da i među nama ima onih koji zaista dolaze na časove nespremni, otaljavaju ih kako znaju i umeju, a da za to ne snose nikakve sankcije. Drugim rečima, njihov nerad svi vide, deca pričaju, roditelji komentarišu ( s pravom), ali oni koji treba da reaguju ništa ne preduzimaju.Na sreću, u mojoj školi su takvi manjina. Ta “manjina” je u stvari i ovakvom platom nagrađena, a ostali koji rade su kažnjeni.

Što se tiče našeg raspusta, u junu se mnogi od nas zaista osećaju psihički potpuno iscrpljeni i mislim da je to specifičnost našeg posla.

A kad smo već kod raspusta, ne znam samo zašto ga samo nama broje, kad u to vreme novinari na radiju i televiziji prelaze na letnju šemu rada, pa gledamo sve moguće reprize. A i naši političari takođe tada obustavljaju rad. Ne znam da li su nekada novinarima merili radno vreme, ili voditeljima programa. Ispravite me ako grešim, ali volela bih da znam da li i novinari (koji su uzgred i najveći krivci negativne kampanje koju imamo) svaki dan rade tačno osam sati..

Najbolje rešenje našeg problema bi bilo merenje postignuća svakog nastavnika različitim parametrima (postignuća učenika,ankete roditelja, učenika, praćenje rada nastavnika-sekcije, izložbe, projekti, takmičenja, angažovanja u školi, praćenje njegovog usavršavanja, ali ne samo da dobije neke bodove, nego i da primeni u praksi). Kada bi sve to bilo obavezujuće za sve nastavnike, onda bi mogli da odvojimo žito od kukolja. Zašto da primamo svi istu platu, ako ne radimo isto? Onda bi i ova hajka na nas možda bila manja.

Vera

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


8 komentara na ""Ne postoji letnji raspust slučajno"

  1. mamica kaže:

    Da radite na ucinak kao kod privatnika,pa bi imali prava da se zalite pola godine vam slobodno,a stalno kukate.

    1. tina kaže:

      Radi se kod privatnika i ostvaruje dobar prihod ali zavisi od sektora u kom je ”učinak”plaćen.Mislim da ste shvatili .

    2. Dušan kaže:

      Čim se pročita tekst, shvati se odmah zašto je takav kakav je. Očito da ga je pisao neko ko od škole ima dva časa i jedan veliki odmor. A takvih je mnogo, i među onima koji odlučuju o sudbini prosvetara. Jad i beda. Primitivizam.

    3. Eto kaže:

      Vama bi bilo lek za dusu da radite kod privatnika koji je- bivsi prosvetni radnik!

    4. Eh prosveto kaže:

      Pa Vi pojma nemate a dajete sebi za pravo ovakav komentar… Ne znam ima li drugog resenja sem da okusite tih 6 m.’nerada’ i 6 m.rada, ne biste ovako ni mislili ni govorili kao sad

  2. Ivana kaže:

    Novinari nemaju fiksno radno vreme, pa ponekad rade i do iza ponoći ( kada je prelazni rok ili zbog nekih utakmica), a žive pod stalnim stresom i uslovima šta sme, a šta ne sme da bude objavljeno i napisano (moj suprug). Tako da mislim da nije umesno poređenje, jer ni njima nije ni malo lako.
    A što se nas, prosvetnih radnika tiče, apsolutno se slažem sa konstatacijama. Problem je što je deo našeg radnog vremena fiksiran i nikad ne možemo da idemo na odmor kada mi želimo ili nam je potrebno. Zato obično “takvima” kažem: ” Da, uživam tri meseca na odmoru! Dođi da radiš u školu, ako možeš!” Pa, nek se misli. 🙂

  3. Neko kaže:

    U normalnim uslovima zna se prioritet prosvete tj. znanja. Ako nekome nije jasno, neka ode na izlozbu M. Pupin u Istprijskom muzeju Srbije. Sva ostala poredjenja i polemike služe za zloupotrebu protiv prosvete tj. dece i magla su za oci dok se skolstvo i kultura sinhronizovano urusavaju. Biti ucitelj “tudjoj” deci je jedno od najhumanijih zanimanja.

  4. Vesna kaže:

    Sasvim normalan tekst. Čemu tako ružni komentari. Sve je tačno, i da je manjina neradnika i da se većina trudi i radi i kad se vrati kući. Teže je pisati pripreme u školi jer je i to vrsta kreativnog posla, potrebna je ugodna atmosfera. Nemojte napadati koleginicu bez potrebe.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama