Данас испред продавнице стају полицијска кола, излази млади полицајац. Прилази деки који крије лице кесом. Па добро деко, зашто кад знаш да не смеш. Дека плаче, нема никог на свету. Полицајац му узима кесу и пита шта треба да купи – 1/2 кг леба и 2 кромпира.
Седи деко у кола, ја ћу да ти купим и да те одвезем кући. И ја ћу сваки дан да ти купујем шта треба, каже му полицајац.
– Не треба, сине, ништа три четири дана, ово ми је више него доста…
Прошло је пар сати, не могу да се саставим…
Београд, Бежанијска Коса, Идеа
Снежана Обућина