Naučnik Mel Grivs posle 30 godina rada misli da ima odgovor kako da spreči leukemiju kod dece kao i kako ona nastaje. I to je dobra vest. Ali je loša vest da deo odgovora leži u nečemu za šta već znamo da je loše – čuvati decu „pod staklenim zvonom“. Ovaj naučnik zato pokušava da napravi napitak sličan jogurtu koji bi sprečio razvoj bolesti kod dece tako što bi podizao njihov imunitet unošenjem mikroorganizama koji nedostaju organizmu, preneli su svetski mediji.
Njegov cilj je da pronađe način da se kod dece rekonstruiše mikrobiom koji je narušen jer mala deca više nisu izložena raznim klicama i infekcijama kao nekad, što njihov imunološki sistem ostavlja nerazvijenim.
Dr Mirjana Rajilić Stojanović, sa katedre za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta, bavi se proučavanjem mikrobiote. Ona objašnjava za Nedeljnik da deca Zapada imaju u organizmu drastično manji broj mikroorganizama a zbog njihovog nedostatka naš organizam počinje da „brljavi“ i ima neadekvatne reakcije jer nema razvijen imunosistem. Zbog toga se nalazi u stanju hronične inflamacije, o kojem govori i dr Grivs.
„Mnogo mikroorganizama iz mikrobiote (mikrobioma) mi smo izgubili. Gubimo prirodni diverzitet mikroorganizama. Ne znam zašto roditelji misle da je za decu bolje da budu izložena raznim hemikalijama (npr. sredstva za održavanje higijene ili dodaci hrani, udisanje veštačkih aroma…) nego da jedu zemlju. Šta je prirodnije?“, navodi primer dr Mirjana Rajilić Stojanović.
„Strogo se pazi da se dete ne razboli i jeste neprijatno, ali onda nema normalne reakcije organizma na nešto što je uobičajeno“, kaže ona i dodaje da je više istraživanja potvrdilo da su zajednice koje žive u „prljavijim“ sredinama otpornije.
„Indijci i Pakistanci koji migriraju u Britaniju nakon godinu dana od rođenja su u drastično manjem riziku od autoimunih bolesti nego oni koji su rođeni tamo, pokazala je jedna od studija. U jednoj drugoj studiji diverziteta mikrobiote otkriveno je da urbani Amerikanac ima samo jednu trećinu ukupnog broja bakterija u mikrobiomu od Amazonca ili ruralnog Afrikanca“, navodi naša sagovornica.
Pedesetih godina prošlog veka akutna limfoblastična leukemija, od koje u Velikoj Britaniji oboli jedno od 2.000 dece, bila je smrtonosna. Danas se može izlečiti u 90 odsto slučajeva, iako je lečenje toksično i ostavlja dugotrajne nuspojave. Poslednjih decenija naučnici su primetili da se broj obolelih u UK i Evropi povećava po stopi od jedan odsto godišnje.
„Ovaj trend događa se samo u razvijenim zemljama, ne i u zemljama u razvoju. Čini se da se bolest može vezati s blagostanjem“, kaže Grivs koji proučava dečju leukemiju na Institutu za istraživanje raka u Londonu.
Inicijalni okidač je genetska mutacija koja se događa kod jednog od 20 dece. Da bi se leukemija sasvim razvila, potreban je još jedan biološki događaj, koji uključuje imunološki sistem.
Roditelji tokom odrastanja dece koriste antiseptične maramice, antibakterijske sapune i razna sredstva za dezinfekciju. Prljavština je iskorenjena iz naših domaćinstava, sve je manje dece koja se doje, a u opadanju su i kontakti s drugom decom. Zbog toga se smanjuje kontakt dece s mikrobima, preneo je Gardijan. „Kad takvo dete bude izloženo običnim infekcijama, njegov imunosistem reaguje nenormalno i preterano, pa se razvija hronična upala“, naglašava Grivs.
Grivs sada eksperimentiše s miševima a za dve ili tri godine mogli bi da uslede testovi na ljudima.
„Cilj je pronaći šest ili možda deset vrsta mikroba koji će dečji mikrobiom najbolje vratiti na zdrav nivo. Taj koktel mikroba mogao bi da se uzima kao napitak sličan jogurtu, prilagođen maloj deci.“
Autor: Ana Mitić
Izvor: Nedeljnik