Ako ste u protekloj deceniji postali roditelj, imate mnogo razloga da budete zbunjeni. Nove tehnologije donele su nove načine odrastanja, deca žive potpuno drugačijim tempom, vreme koje provode uz porodicu daleko je kraće, a u tih par sati vi treba da odlučite kakav roditelj želite da budete – strog i autoritaran ili onaj kod kojeg će i dete imati pravo glasa, pravo da kaže „ne“.
A ta odluka nimalo nije laka. Jer, ako požurite da uzmete uplakanu bebu, naći će se neko ko će reći „pusti ga, neka plače, pa nećeš valjda da ga navikneš da mu ceo život budeš na dugme?“. Ako dete koje u prodavnici besni jer želi baš sad da dobije igračku ne odvedete smesta kući i disciplinujete tako da mu to više ne padne na pamet – to znači da će se čitav život ponašati razmaženo i očekivati da mu se ispune sve želje. A ako vas trogodišnjak udari u besu, to je već gotova stvar. Kad postane tinejdžer, od njega ćete dobijati batine.
Ovako na vaspitanje gledaju oni koji na sam pomen modernog roditeljstva ispred sebe vide sliku roditelja koji je detetov sluga.
Ali moderno vaspitanje nije to. Većina roditelja koji vam kažu da su se umesto za tradicionalne metode vaspitanja (kažnjavanje, tajm-aut, „malo po guzi“) odlučili za one druge, moderne, uopšte ne planira da svojoj deci ispunjava sve želje i dopušta svako ponašanje. To su uglavnom roditelji koji su se malo bolje informisali i koriste to što žive u eri kada su mnoga istraživanja pokazala gde su naši roditelji grešili, pa sad mi imamo mogućnost da to ispravimo. A da su grešili, jasno je kao dan. Dovoljno je da se okrenete oko sebe i pogledate društvo kakvo imamo.
Šta je „moderno vaspitanje“?
Moderno vaspitanje je kada detetu dozvolite da ima emocije i da ih pokaže, ali ne i da to znači da će mu želja biti ispunjena samo zato što besni.
Primer: Ako dete ne želi da ide kući sa igrališta i zbog toga počne da pravi scenu, baca se i besni, moderan roditelj neće i sam početi da viče, preti, grdi, udara (tj. neće i sam iz istog razloga, osećaja nemoći, početi da se ponaša slično detetu) nego će odlučno, ali nežno i uz objašnjenje podići dete i odneti kući. Jedina razlika u odnosu na tradicionalnog roditelja je što će to učiniti bez agresije i grdnje. Dete će morati da ispoštuje roditeljsku odluku, ali neće biti ponižavano. Ispadi besa su normalna razvojna faza. Dete kroz nju prolazi jer ne može, ne ume na drugi način da iskaže svoju nemoć u datoj situaciji. To nije nikakva tekovina modernog doba, već je samo nešto što danas možemo bolje da razumemo nego pre nekoliko decenija. Da su i naši roditelji to mogli da razumeju, možda bismo danas imali bolje društvo. Jer ovo koje imamo, priznaćete, nije baš sjajno.
Moderno vaspitanje je i kada dete koje pokušava da vas udari uhvatite za ruke govoreći mu da je sada ljuto i da to razumete, ali da to ne znači da ima pravo da vas povređuje. I zamislite, ne dozvolite mu da vas udara. Ali, ne morate i vi njega da udarite da bi naučilo da to ne sme da se radi. Ne morate da vičete i kažnjavate. Jednostavno – ne dozvolite. Priznaćete, glupo je da nekog učite da nešto ne sme da radi, radeći upravo to isto. Da biste zadobili poštovanje, mnogo je efektnije da samo ne dozvolite agresivno ponašanje prema sebi ili nekom drugom.
Nažalost, danas mnogi ne prave razliku između permisivnog i povezujućeg roditeljstva. Permisivni roditelji ne smatraju sebe modernim roditeljima niti imaju bilo kakve disciplinske metode. To su oni koje jednostavno mrzi da se decom bave ili koji ne umeju ništa drugo osim da im sve dopuste, verujući da je to najbrži put do detetove ljubavi. A zapravo je to put koji vodi ka odbacivanju i preziru.
Povezujuće roditeljstvo je ono koje uvažava potrebe i stepen razvoja deteta, koje teži ka tome da su dete i roditelj bliski na način na koji prija oboma i koje podstiče obostrano poštovanje.
Roditelj nije zaslužio detetovo poštovanje samo time što je roditelj. Dete nije zaslužilo da se na njegove negativne emocije gleda sa nerazumevanjem, samo zato što one nama nisu logične.
A kada sledeći put pomislite kako je nekad vaspitanje bilo mnogo kvalitetnije i kako su naši roditelji bili mnogo bolji setite se da se test roditeljstva polaže tek na unucima. Tako da, kakvi su bili naši roditelji, znaćemo kad odrastu naša deca.
A. Cvjetić