Пре три године,Србија је доживела нешто што ни једна генерација пре нас није морала да носи – убиство деце у школским клупама. ООШ „Рибникар“, а дан касније и Мало Орашје, Дубона. Ова места су постала део колективне боли целог друштва, а посебно деце и младих којима је одједном постало јасно да ни простор у коме уче и одрастају није неприкосновен.
Ове године у школском календару налази се и Недеља сећања и заједништва која се обележава ове недеље, баш да бисмо сачували успомену на децу која су страдала, а уједно и подстакли развој осећаја солидарности код деце и младих.
Предлажемо пет активности осмишљених с намером – да деца буду активни учесници сећања, а не пасивни посматрачи.
5 оригиналних активности за обележавање Недеље сећања и заједништва
1. 🌱 „Речи које снаже“ – живи зид захвалности и наде
Узраст: 7–15 година
Трајање: 45 минута
Припреми велики папирни зид у ходнику или учионици. Свако дете добија један листић и одговара на питање: „Која реч или реченица ти даје снагу када ти је тешко?“ – без објашњавања, без презентовања. Листићи се анонимно лепе на зид.
На крају, наставник или психолог наглас чита све речи, полако, без коментара. Само речи, гласови деце, спојени у једно.
Зашто ово функционише: Деца уче да њихова унутрашња искуства имају вредност и да нису сама. Анонимност смањује притисак, а заједничко слушање гради осећај колективне сигурности.
2. 🎨 „Наш разред је сигурно место“ – кооперативни мурал
Узраст: 7–14 година
Трајање: 60 минута
Сваки разред добија велики папир разастрт по поду или причвршћен на зид. Задатак није да се црта нешто тужно или тешко – већ супротно: „Нацртај или напиши шта чини да се овде осећаш сигурно.“ Може бити особа, предмет, боја, реч, симбол, омиљени кутак учионице.
Нема лоших одговора. Нема презентације. Мурал остаје у учионици током целе недеље, па и дуже ако процените да је то добро.
Зашто ово функционише: Заједнички ликовни рад без евалуације смањује анксиозност и помера фокус на ресурсе и сигурност – што је терапеутски приоритет код деце која су била изложена узнемирујућим информацијама. Питање је намерно окренуто ка ономе што постоји и штити, не ка ономе чега се плашимо.
3. 🖐️ „Мост између нас“ – интерактивна радионица о емпатији
Узраст: 8–14 година
Трајање: 60–90 минута
Води: школски психолог или педагог
Радионица креће питањем које се пише на табли: „Када ти је било тешко, шта је помогло?“ Деца одговарају у малим групама, без обавезе дељења с целим разредом.
Затим следи вежба „Мост“: деца у пару стану једно насупрот другог. Једно дете описује осећање једном речју (туга, страх, љутња, збуњеност), а другом детету задатак је да без речи покаже да је чуло – гестом, изразом лица, или једноставно тако што остане присутно.
На крају: разговор о томе шта је теже – говорити или слушати?
Зашто ово функционише: Ова вежба гради темељну вештину емпатије кроз искуство, не кроз поуку. Деца уче да присуство јесте подршка – и то је порука која остаје.
4. 📖 „Књига коју заједно пишемо“ – одељенски рукопис
Узраст: 11–18 година
Трајање: разложено током целе недеље
Сваки разред добија једну празну, лепо увезану свеску – Разредну књигу сећања и наде. Током недеље, сваки ученик уписује (анонимно или потписано, по сопственој одлуци) одговор на једно од понуђених питања:
- Шта је за мене сигурно место?
- Коме сам захвалан/на данас?
- Шта бих рекао/ла неком ко је усамљен?
- Шта значи бити храбар/храбра?
На крају недеље, књига остаје у учионици – и свако може да је узме и листа када жели.
Зашто ово функционише: Писање је терапеутски акт. Књига постаје живи документ разредне заједнице, симбол да су њихове речи важне и да трају.
5. 🌳 „Засади нешто што расте“ – симболичко сађење у дворишту
Узраст: сви узрасти
Трајање: 45 минута
Уз сагласност школске управе, организуј симболично сађење биљке, цвета или дрвета у школском дворишту. Биљка добија име које разред заједно бира.
Опција за старије: уз биљку се закопа мала кутија са порукама које су деца написала – поруке будућности, себи за годину дана.
Зашто ово функционише: Сађење је моћна метафора бриге, раста и континуитета. Деца уче да сећање не мора бити статично – може да расте. Физичка активност и додир са земљом имају и доказано умирујући ефекат на нервни систем.
За крај – напомена за колеге
Ниједна од ових активности не замењује индивидуални рад с дететом које носи тежу трауму. Ако приметите да дете има појачану реакцију, повученост, или изражену узнемиреност током ове недеље – то је сигнал за индивидуални разговор, а по потреби и упућивање стручњаку.