Neko pokušava da udari gde najviše boli. Neko želi da ponizi one od kojih se najviše stidi – prosvetne radnike. Neko želi da konačno dotuče i sruši već dobro uzdrmani temelj otadžbine. Smanjili su im plate koje već odavno i nisu plate. Prema nečijem lošem proračunu – učitelj će konačno dići ruke i prestati da vaspitava svoje đake. A učitelji ne daju. Kada zatvore vrata svojih učionica i počnu čas, s dostojanstvom i osmehom na licu postaju poslednja linija odbrane. Govore svojoj deci da nije lepo krasti, da nije lepo mrzeti druge, da u svakom narodu ima dobrih i zlih, da nije lepo ogovarati, da treba pomoći čoveku u nevolji i da ljubav mora pobediti na kraju. Učitelji, poslednja linija odbrane, ne brane time državu, koja odavno to i ne zaslužuje, već brane svoju decu kojoj predaju – od zla koje ih napolju čeka. Kad zatvore vrata svojih učionica kao da kažu svima: „E ovde nećete proći!“ Učionice su poslednji rovovi časti koji još uvek nisu pali. Poslednji neosvojeni bunkeri u bici davno izgubljenog rata. Ma koliko se trudili da ponizite učitelje, oni će svojom dobrotom, svojom čašću poniziti vas. A nakon poslednjeg časa, koji označava rastanak od generacije, niko neće videti njihove suze, ni osetiti njihov strah. „Zbogom vojnici, zbogom devojčice i dečaci, svemu sam vas naučio! Samo nisam kako preživeti otrovne strele, ljudsku zlobu, zavist, lopove, mafiju. A to vas čeka nespremne i dobre, s očima punim ljubavi i nade, to vas napolju čeka – nepravda! Zbogom…“
Nedeljko Popadić
Pitam se ako postoji sloboda medija da li će neko smeti da objavi ovaj tekst ?
Demagogijom se ne brani dostojanstvo ni učitelja, niti bilo koga drugog! Prosvetni radnik koji tri meseca štrajkuje braneći SVOJ lični interes u koliziji je sa tekstom gospodina Popadića! Ne verujem da postoji 1% čiji je cilj štrajka bio promena obrazovnog sistema, ispravljanje decenijskih grešaka i bahatosti raznih vlasti, jer je to nemoguća misija! Među prosvetnim radnicima ima sve više onih koji su promašili profesiju, koji iza zatvorenih vrata ne obavljaju na valjan način svoju dužnost o kojoj se govori u tekstu, sve više ima onih koji svojim primerom loše utiču na đake, koji ih ne uče kako postati pacifista i altruista, koji nisu poslednja odbrana od zla koje ih čeka napolju! U današnje vreme, poslednja odbrana časti dece su njihovi roditelji, škola je odavno izgubila tu ulogu, Nema mnogo „junaka“ našeg doba nigde, pa ni u prosveti!
Marija, da ste me videli kako u 4 časa izlazim iz kuće, 2-3 časa pešačim po bespuću, gazim sneg do pojasa da bih stigao do učionice, da li biste tada rekli da to radim iz ličnog interesa? Za dvadeset godina rada po selima imao sam kontrolu od strane savetnika i direktora pet-šest puta, a nisam imao ni jedan, jedini izgubljeni čas, naravno, iz ličnog interesa. Jedino se slažem sa Vama u tome da pojedincima nije mesto u prosveti. A to je sve zbog toga što u Srbiji nemamo institucije za obrazovanje vaspitnog kadra kao što su bile učiteljske i više pedagoške škole. Takođe, zbog lošeg položaja prosvetnih radnika u društvu, na novokomponovane pedagoške fakultete upisuju se oni koji na normalnim fakultetima nemaju nikakve šanse i koji pored normalne učiteljske škole ne bi smeli ni da prođu, a kamo li da zavire u učionicu. Slažem se da su roditelji „poslednja odbrana časti dece“. Samo, ja bih pojedinim roditeljima zakonom zabranio rađanje dece. Sami prosudite: Da li ovim štrajkom branimo lične interese?
Apsolutno se slazem. Svaka Vam je na mestu. Radila sam u selima, u kombinovanim odeljenjima, videla sve ovo. Zalosno je samo sto pojedini ne znaju koja je uloga ucitelja u drustvu, a narocito u decjim zivotima. Neki moji djaci su sad vec roditelji i jos uvek mi se obracaju za savet i nadju vreme da procaskaju sa svojom uciteljicom. Meni je to satisfakcija. nisam uzalud potrosila vreme. Pozdrav i moja puna podrska.
Kad ste konstatovali da je ispravljanje decenijskih grešaka i bahatosti raznih vlasti nemoguća misija, Vas komentar je izgubio svaki smisao.
Bravo,pesniče! Najleše reči podrške za nas,pnižene i uvređene. Hvala Vam najlepše.
NEDELJKO UVEK SI DRUZE VIDEO REALNO ,ALI MI UCITALJI SMO UCITELJI I KAD IZADJEMO IZ UCIONICE,U UCIONICI SMO LEKARI,SAVETNICI,MAME,DRUGARI,SVE STO POZELE DECE A TEBI HVALA NA PODRSCI I RAZUMEVANJU ,TI SI SAVEST
Ako komentarisem, stacu nekome na zulj; ako ne komantarisem, stacu sebi na jezik. A nisam ni obrazovan, ni vaspitavan, u demokratskom drustvu. Imao sam strogog ucitelja; cak sam i dobijao i po prstima sto je, tako se ispostavilo kasnije, bila jedna od najvecih prakticnih oblika nastave.I danas dobijam po prstima, ali na suptilniji, demokratskiji nacin.Svaki komentar, iznosenje misljenja, sopstvenog ili tudjeg je besmisleno, ako nije navijacko. Ovo nisam naucio, u skoli nego u zivotu. Svaki komentar necijeg misljenja je, takodje, besmisleno, ako nije navijacko (za ili protiv, a moze i kombinovano). Sve sto dobije neku konacnu formu, postaje besmisleno. Tako je i solidarnost prestala da postoji, onog momenta kad je Valensa prestao da bude lider istog pokreta, u Poljskoj.I sve su sustine, osim jedne, postale besmislene.Najveca vrednost je sazeta u jednoj recenici. I nju sam naucio u skoli: Cilj opravdava sredstvo. Makijaveli mi nije bio ucitelj, ne znam da li negde ima svoj univerzitet, ali znam da ima najbolje djake i najuspesnije sledbenik. Secam se jos jedne recenice: Ucite, da ne bi radili,. Kad je nastala imala je jedno znacenje, a danas ima drugo: Oni koji uce, nece dobiti posao, makar ne tamo gde su ucili. Na kraju ima samo jedno pitanje, za sebe i za kreatore: Zasto ne izvrsimo reformu obrazovnog sistema? Kako? Jedan hipermarket, sa filijalama, u svim mestima u kojima dece i radno sposobnog stanovnistva. Pa neka svako kupi diplomu za koju ispunjava uslove. Firma bi bila uspesna i svako bi, unapred, mogao da zna sta mu je ciniti…
bla bla koliko je takvih savesnih ucitelja ili nastavnika na prstima se mogu brojati, ovi ostali ne zasluzuju ni ono sto imaju
Goco, verujem da ste dovoljno obrazovani da razumete kontekst mog komentara.koji je rezultat besmislenog višemesečnog štrajka prosvetnih radnika čiji rad i odgovornost veliča gospodin Popadić.ŠTRAJKOM SE NE LEČE DECENIJSKE BOLESTI DRUŠTVA I BAHATE VLASTI!
Ne poznajem Mariju,ali se pitam, da li je ona dovoljno pismena da shvati sta je gospodin Popadic hteo da kaze.Lako je pljuvati po nekome a neimati cvrste dokaze za to.Zato smo i spali na najnize drustvene vrednosti u kojima se najvise cene Realiti i Pink produkcija.Na zalost takvih kao doticna osoba je mnogo,koji ne shvataju ulogu orisvetnog radnika.
Ako nemate lepu reč za prosvetne radnike to nije njihov problem niti problem njihovog „lošeg“ rada, već problem onih koji tako misle o njima. U vremenu opšte krize vrednosti i opšteg nerada, na udaru najvećih krirtika su, retki, koji nešto rade. Sistem izmanipulisanog javnog mnjenja kontinuirano proizvodi dežurne „bukače“ protiv prosvetnih radnika – tako je poslednjih 20-ak godina. Ne bih ponavljala navod Nedeljkovog teksta koji suštinski objašnjava rad prosvetnog radnika (naravno „u svakom žitu ima kukolja“), ali predlažem svima onima koji ne misle tako da upišu neki (makar i „novokomponovani pedagoški fakultet“) od pedagoških fakulteta, a potom neka konkurišu i zamene te koji „ne zaslužuju“ da obavljaju učiteljski posao – mislim kada je to tako lako.
Znam, ne mali broj onih, koji su svojim VEZAMA uspevali da se zaposle u prosveti, a onda iz nje pobegli glavom bez obzira shvatajući šta znači smisleno pričati 40-ak minuta, a još držati pažnju onih kojima pričate, a tek postići da „slušaoci“ nešto i nauče….(a da ne komentarišem njihovu (ne)sposobnost da prenesu znanje, da održe radnu discipline časa, da brzinom svetlosti u okvirima kulturnog komentara odreaguju na provokaciju prezaštićenih učenika I njihovih roditelja…. )
Bravo Nedeljko,najbolji naš dečji pesniče…Svi znamo zašto si stao u našu odbranu i veliko Ti hvala zbog toga…Eto,vidiš mi i sada spremamo recitatore sa Tvojim i drugim divnim pesmama načih dečjih pesnika,spremamo ih za takmičenja koja su obično subotom i nedeljom i za koje nema ni putnih troškova,ali nema veze…Deca vole da recituju,maštaju,sanjaju,glume,pevaju,takmiče se igrajući se, i njihovu neiskvarenu dušu ne možemo izdati bilo kakvim štrajkom,jer se mi ne iživljavamo na deci zbog nepoštovanja našeg rada,mi ih učimo da budu bolji i mnogo bolji od nas,da bi spasli sami sebe,a onda i zemlju u kojoj žive,jer će biti bolji ljudi od ,,ovih“ tj.nas,koji smo sada zaglibili tu – gde smo…Veliki pozzz. za Tebe od II-1 i uč.Biljane iz Rume.
Marija,
a šta bi ste vi preuzeli? Možda prvo da odlučite šta iskreno mislite?
Ja definitivno osnivam svoj sindikat, svima vam (nam) obecavam vecu platu ! Ja sam Domanovicev Vodja!
Neko je davno već ponizio one koji su stvarali dohodak a o tome se nije pisalo.
Sada taj neko želi da ponizi one od kojih se najviše stidi – prosvetne radnike.
Neko je već porušio temelj otadžbine, proizvodnju …. godinama će trajati razna ponižavanja jer smo mnogo zakasnili.
Znao sam da nećete objaviti ovaj moj komentar:
„Neko je davno već ponizio prvo one koji su stvarali dohodak a o tome se nije pisalo.
Sada taj neko želi da ponizi one od kojih se najviše stidi – prosvetne radnike i druge….
Neko je već porušio temelj otadžbine, proizvodnju …. godinama će trajati razna ponižavanja jer ste mnogo zakasnili.“
Da ste uvek i na vreme objavljivali istine do ovakve krize ne bi ni došlo.
Uteha mi je da će te bar vi (moderator) pročitati ovaj komentar. Pitam se koga vi štitite, čiji ste? Ostajte mi zdravo i javite se kad se setite cele istine.
„Vaš komentar čeka pregled.“ heh
Načekaće se, verovatno ……“našla krpa zakrpu“
Bravo Nedeljko stari druze.Svaka ti je na mestu.Ovaj tekst treba objaviti svuda i nagraditi.Ti stvarno poznajes dusu prosvetnom radniku