Препоруке за наставнике – како одржати оптималан темпо рада током наставе на даљину

7 априла, 2020

Учење се односи на усвајање знања и информација, вештина, способности и навика. Усвајање школског градива захтева време, мотивацију и упорност. Учење у школи одвија се уз интеракцију наставника и ученика и одељења у целини.

Већина ученика време проведено ван школе и непохађање наставе доживљава као распуст. А кад је распуст, нема шта да се учи!

С обзиром на то да је уведен нови облик наставе – настава на даљину, учитељима и наставницима дата је могућност комуникације са ученицима путем порука, активирања е- учионице, праћење часова на РТС. Како се сви сусрећемо са новом ситуацијом и новим облицима поучавања, ево неколико ПРЕПОРУКА:

  • потребно је одабрати један, евентуално два облика рада у свом одељењу. Увођење више облика рада (нпр. пратите часове на РТС, послаћу вам задатке на “групу”), доводи до забуне и додатног оптерећења ученика и родитеља;
  • родитељ не може да “преузме” улогу наставника, да обрађује наставне јединице без обзира на то што проводи знатно више времена са дететом;
  • пожељно би било да учитељ/наставник након часа на РТС, у складу са презентованом наставном јединицом зада домаћи задатак са детаљним упутством за израду (1-3 задатка);
  • за домаћи рад могу се дати и задаци типа: преписати, прочитати, нацртати, вежбати, илустровати, ради обнављања већ наученог и одржавања континуитета у раду;
  • поједини ученици раде по индивидуалним образовним плановима ИОП 1 и ИОП 2, којима треба задавати задатке у складу са планираним исходима;
  • поједини  ученици живе у нестимулативној породичној средини, са родитељима ниског образовног статуса, и немају приступ савременим начинима комуникације;
  • да би поучавање било успешно неопходна је повратна информација на релацији ученик-наставник, која има мотивациону и корективну улогу ;
  • пожељно је да се учитељ/наставник повремено обрати ученику поруком или позивом са питањем: Како си? Шта радиш? ради одржавања личног контакта и контакта са школом. Ово би  било од посебног значаја деци млађег школског узраста.

Аутор: Љиљана Михајловић, школски психолог                                                                                                     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама