Mnogo puta sam čula roditelje koji govore kako njihov šestogodišnjak jednostavno „neće da ide na spavanje pre 10 ili 11 sati uveče“. Taj šestogodišnjak bi isto tako mogao da neće da jede ništa osim sladoleda, da neće da pere zube, da neće da ostavi telefon nakon 3 sata gledanja u ekran. Pa mu to, ipak, nadamo se, nećete dozvoliti.
Zdrav san, onaj od 21 do 7, izuzetno je važan. Za rast, razvoj, emocionalnu stabilnost, utiče na raspoloženje i sposobnost deteta da isprati sve aktivnosti koje ga čekaju tokom dana. Zato, ako vam dete legne u 11 sati uveče, ne očekujte od njega da ujutru ustane i obuče se bez problema, u školi bude koncentrisano, a uveče kod kuće dobro raspoloženo.
Manjak kvalitetnog sna definitivno utiče na detetovo zdravlje i dobrostanje. Evo koje su posledice toga da dete legne kasno ili dugo ne može da zaspi:
Uticaj na fizički i mentalni razvoj:
Manje sna direktno utiče na učenje. Deca sporije usvajaju nova znanja u periodu naglog kognitivnog razvoja, što se u kasnijem uzrastu ne može nadoknaditi. Takođe, deca koja manje spavaju mogu da budu i nižeg rasta.
Povezanost sna i gojaznosti:
U SAD-u se od sedamdesetih do danas gojaznost kod dece utrostručila.
Brza hrana i nedovoljno fizičke aktivnosti svakako utiču na telesnu masu. Ipak i manjak sna je jedan od faktora:
„On direktno utiče na hormone koji kontrolišu apetit – grelin (koji ga povećava) i leptin (koji ga smanjuje). Kada ne spavamo dovoljno, naš nivo grelina raste, a nivo leptina pada, i postajemo gladniji“, kaže V. Dejvid Braun, dečji psiholog specijalizovan za poremećaje sna.
Simptomi usled nespavanja mogu da liče na ADHD
Dete koje nije dovoljno spavalo pati od velikih promena raspoloženja, razdražljivosti i ne može da se fokusira.
„Vidimo neku vrstu hiperaktivnosti kad su deca premorena,“ tvrdi Teri Krejl, zdravstveni radnik za probleme spavanja sa klinike u Vašingtonu. Sa njom se slaže i Kreg Kanapari, vanredni profesor pedijatrije da Univerziteta Jejl i direktor ogranka za spavanje sa Jejlovog dečijeg istraživačkog centra – nenaspavana deca se ponašaju hiperaktivno.
Ostali problemi nedostatka sna
Usled nedovoljno spavanja, deca mogu da pate od anksioznosti, depresije i zaboravnosti.
Takođe može da dođe i do pada imuniteta. Ova deca su sklonija češćim prehladama, višem krvnom pritisku, kao i mogućnosti da se povrede.
Nedostatak sna nije problem koji možete ispraviti za par dana. Evo predloga šta treba menjati kako bi dete povratilo uredan san:
– Izlažite ga svetlosti tokom dana što više.
– Omogućite mu više kretanja i fizičku vežbu.
– Dajte mu manje vremena da boravi pred ekranom. Naročito je zabranjeno da ga dete koristi pred spavanje (bilo da je u pitanju TV, kompjuter ili mobilni telefon).
Plavo svetlo ekrana narušava lučenje melatonina, hormona sna. Dr Braun kaže da ono ima isti efekat na nas kao i crna kafa. Da zaključimo: 1-2 sata pre spavanja nema ekrana u dečjoj sobi.
– Dajte i sami dobar primer: nemojte koristiti ekran u spavaćoj sobi.
– Napravite dobro okruženje za spavanje: Neka soba bude zamračena, sa optimalnom temperaturom (ni previše hladno, ni prevruće), tiha, a krevet udoban.
– Uspostavite rutinu odlaska u krevet koja će uvek biti ista. Dete može da izabere pidžamu (kako bi imalo osećaj da se i ono za nešto pita kod odlaska u krevet), ali ne može da utiče na vreme odlaska u krevet.
Dobra je praksa da pre spavanja uvek izvodite iste radnje istim redosledom: kupanje, čitanje knjige, pa i umirujuća muzika.
Ima efekta i da uvedete rekapitulaciju za koje događaje tog dana dete treba da bude zahvalno. Ovime asocijacija na spavanje postaje pozitivna.
Manje od 5% dece zaista ima poremećaj sna. Sva ostala imaju nedovoljno dobre organizovane dnevne aktivnosti. Neka deca imaju i previše domaćih zadataka, a druga ustaju prerano zbog treninga.
Još jedno dobro rešenje bi bio i kasniji početak časova u školi, naročito za adolescente koji su biološki programirani da kasnije ležu. Ali na to roditelji imaju malo uticaja.
Autor: Maria Milojković