Ministarstvo prosvete raspisalo je nagradni konkurs za srednjoškolce u okviru kog je potrebno da deca snime video, postave ga na Instagram i otključaju svoje profile, odnosno da ih umesto privatnim načine javnim kako bi svi mogli da pristupe sadržaju koji objave.
Da li je osoba koja je osmislila ovaj vid takmičenja razmišljala o potencijalnim opasnostima kojim se dete izlaže otključavanjem svog profila za javnost?
Javni profili tinejdžera nisu jedina problematična stavka ovog konkursa. Osim toga, tu je i nagrađivanje na osnovu broja lajkova, a ne kvaliteta sadržaja. U osetljivom životnom razdoblju gde je deci ionako veoma bitno kako ih drugi doživljavaju i šta o njima misle, akcenat se stavlja na to da se vrednost, kvalitet i kreativnost mogu meriti brojem lajkova i popularnošću.
Da li ugrožavanje bezbednosti deteta vredi koliko i prva, druga ili treća nagrada na konkursu?
Kada je profil deteta javan, predatorima je olakšan put do potencijalne žrtve. Kojim opasnostima se dete izlaže?
Otkrivanje ličnih informacija
Sa fotografija i profila dece i mladih se lako može zaključiti sa kim se najviše druže, u koju školu idu, kako se zovu i prezivaju, čime im se roditelji bave, da li su popularni ili povučeni… Sve ovo su odlučujući faktori kada predator bira svoju žrtvu.
Otkrivanje lokacije
Tagovanje fotografija i obeležavanje lokacije su najčešća greška koju ne samo deca, nego i odrasli prave na društvenim mrežama. Posledice nisu toliko dalekosežne ako je profil zaključan, ali ukoliko je javan, mogu da budu kobne.
Iz tagovanja lokacije predatori mogu da saznaju gde dete izlazi, gde ide na engleski, gde ide u školu, na časove plesa, čak i gde živi.
Omogućen kontakt
Otključavanjem profila direktno omogućavamo svim osobama da stupe u kontakt sa nama, da li putem komentara ili putem direktne poruke. Kada je predatorima olakšan način da stupe u kontakt sa detetom, njih ništa ne sprečava da naprave lažan nalog, predstave se kao vršnjak, a onda krenu sa dopisivanjem.
Govor mržnje i neželjeni komentari
Zaključavanjem naloga dete štiti svoj digitalni prostor, i odobrava pristup istom samo ljudima sa kojima se oseća sigurno. Na taj način ima kontrolu nad time ko će mu pisati poruke, reagovati na njegov sadržaj i komentarisati fotografije. Ružni komentari, poziv na nasilje, vređanje i pretnje na društvenim mrežama nisu ništa novo i ostavljaju teške posledice na dečiju percepciju sebe.
Namera konkursa Ministarstva prosvete nije bila loša, deca su pozvana da pohvale svoje nastavnike, da budu kreativna i da pokažu svoje poznavanje društvene mreže. Međutim, u obzir se uvek mora uzeti i ona druga strana interneta i društvenih mreža koja je prepuna upozorenja, zamki i opasnosti.
Uvek je pravo vreme da razgovaramo o pozitivnim i negativnim stranama interneta koji je postao sastavni deo naših života. Edukacija je prevencija.
Izvor: CNZD
Organizatori konkursa nisu informatički pismeni, očigledno.
Pravo pitanje je zašto ministarstvo uopšte promoviše instagram i društvene mreže uopšte. Zar je to obavezno za školarce? Je li poželjno?