Ako ste mislili da ste samo vi ti koji oblikujete osobu u koju izrasta vaše dete, niste bili u pravu. Stanite na trenutak i razmislite. Kakvi ste bili pre rođenja deteta, a kakvi ste sad? Što više razmišljam o tome, shvatam da je sve ono što me najviše dira u živac, upravo ono što mi pomaže da se razvijam i sazrevam kao ličnost. Posao deteta jeste da nas nervira, tera na razmišljanje i iznalaženje kojekakvih rešenja za probleme u koje su nas uvalili. Da imamo mirnu decu koja nas sve slušaju, osim što bi nam živci bili zahvalni, druge dobrobiti za nas ne bi bilo.
Čitala sam skoro o jednom istraživanju koje je pokazalo da su majke mnogo efikasnije na poslu, pokazuju bolje organizacione sposobnosti, lakše funkcionišu u timu, mogu obavljati po više zadataka istovremeno, od žena koje nemaju decu. Kažem ja lepo, sve mi postanemo prave hobotnice zahvaljujući upravo komplikovanosti naše drage dece. Nije da volim da posmatram stvari iz ružičastog ugla, već nas oni zaista čine drugačijima. Nažalost, majke definitivno lošije prolaze na intervjuima za posao, iz razloga što poslodavci u majčinstvu vide prepreku za efikasno odrađivanje poslovnih zadataka. Žali Bože što su tako slepi!
Pogledajte svoje roditelje. Kakav je njihov odnos prema unucima? Da li imaju više strpljenja i mekši pristup prema deci od vas? Da nije u pitanju kakva magija? Njih deca više slušaju nego roditelje. Sa njihovog stola će sve pojesti, dok se vi mučite da im ubacite još jedan zalogaj u usta. Mislite li da su babe i dede dobili tu mudrost na tacni? Nisu! Iza toga je mukotrpan rad i trening koji ste im upravo vi priredili. Zahvaljujući vama su postali strpljiviji, umeju bolje da slušaju i naučili su se lakšem putu do dečjeg lepog ponašanja.
Deca nas prvo istreniraju da funkcionišemo sa manje sna nego što smo navikli. Nauče nas da ima neko ko je bitniji od nas samih. Onda nam istreniraju čulo vida, dobijemo oči i na potiljku; čulo sluha do nivoa neke divlje životinje, koja je uvek na oprezu, šesto čulo, koje nam javlja da se sprema neka opasnost, kada se naše mladunče umiri. Posle, kada dođu u razdoblje od 3-4 godine, treniraju nam pregovaračke sposobnosti i nervni sistem do perfekcije. Zar mislite da biste dobili intezivniji trening za specijalca, nekog tajnog agenta, ili pak pregovarača sa otmičarima, da nije dece? Ovo je besplatan trening, budite zahvalni!
Kako oni treniraju nas, ne bi ni mi trebali njima ostati dužni. Ako ispred njih ne stavljamo izazove, već gotova rešenja servirana na tacni, na najboljem smo putu da od sopstvene dece napravimo nesposobne odrasle ljude kojima će uvek drugi rešavati probleme. Ipak nećemo ceo život stajati iza njih da ih podupiremo. Trenirajte ih, neka sami nalaze rešenja. Neka uposle svoje sive ćelije i bore se sa vama. Samo tako mogu naučiti da prežive u surovom svetu i izbore se za svoj deo kolača. I sami znate da život nije lagan, na kojoj god lestvici da ste rođeni. Ne kažemo džabe ,,da mi je ova pamet i 10 godina manje”… Iskustvo nas čini pametnijima. Ta iskustva su nekada bila izazovi i problemi.
Kako nas, tako i decu, izazovi čine zrelijim i uče životu. Ne štitite dete od svih izazova, pustite ga da se samo bori. To je najbolje oružje koje ćete mu ikad dati.
Izvor: tatjanakuljaca.me