Kralj koji nije verovao u Božiju dobrotu imao je roba koji bi u svim okolnostima rekao: ”Moj kralju, nemojte biti obeshrabreni, jer sve što Bog čini je savršeno. On ne greši!”
Jednog dana otišli su, po ko zna koji put, zajedno u lov. Tokom tog lova u samoodbrani divlja zver je napala kralja. Njegov rob je uspeo ubiti životinju, ali nije uspeo sačuvati svoje veličanstvo da ne izgubi prst. Ljut i bez imalo iskazivanja zahvalnosti što je spašen, plemić upita: ”Je li Bog dobar? Da je dobar, ja ne bih bio napadnut i ne bih izgubio prst.”
Rob mu odgovori: ”Moj kralju, uprkos svemu, ja vam samo mogu reći da je Bog dobar, i da On zna zašto se to dogodilo. Sve što Bog čini je savršeno. On nikada ne greši!”
Besan zbog odgovora, kralj je naredio da uhapse i zatvore njegovog roba u najmračniju tamnicu.
Posle mesec dana, kralj je opet otišao u lov, ali ovaj put sam. Na njegovu nesreću, posle kraće jurnjave i borbe uhvatiše ga neki divljaci koji su od pamtiveka obavljali ritualno žrtvovanja ljudi.
Na oltaru i spremni da žrtvuju plemića, divljaci su primetili da njihova žrtva nema jednog prsta. U skladu s njihovim običajima, samo zdrava i cela osoba sa svim svojim delovima može biti ponuđena bogovima. Kralj bez prsta se smatrao lošom i podcenjujućom žrtvom za njihove bogove. Stoga su oslobodili kralja.
Nakon povratka u palatu, kralj je naredio da oslobode roba. Primio ga je radosno i rekao: „Bog je uistinu bio dobar prema meni! Gotovo da su me ubili neki divljaci, ali sreća, zbog jednog prsta koji nisam imao, oslobodiše me. Ali imam jedno pitanje: ako je Bog tako dobar, zašto je meni dopustio da tebe stavim u zatvor?“
Rob odgovori: „Moj kralju, da sam ja išao sa tobom u lov, i mene bi uhvatili i verovatno žrtvovali, jer ja nisam bez jednog prsta. Zapamti, sve što Bog čini savršeno je. On nikada ne greši. Dao ti je da me staviš u zatvor kako ne bih išao sa tobom u lov.“
————————————————————
Često se žalimo u životu i negativnim stvarima koje nam se događaju, zaboravljajući da ništa nije slučajno i da sve ima svoju svrhu.