Dvadesetčetvorogodišnji mladić, gledajući kroz prozor vlaka, najednom vrisnu:
‘Tata, gledaj, drveće se kreće unazad!’
Otac se je najradosnije nasmijao gledajući sa ljubavlju u svoga sina.
Ali za to vreme jedan mlađi bračni par, koji je sedio preko puta njih, pogledao je u momka od 24 godine sa tugom i sažaljenjem.
Iznenada mladić odjednom opet viknu:
‘Tataaaaa, pogledaj, oblaci lete sa nama!’
Bračni par se nije više mogao suzdržati pa po dogovoru rekoše ocu tog mladića:
“Gospodine, a zašto ne pošaljete vašeg sina nekom dobrom doktoru? Neko mu sigurno može pomoći.”
Otac se je nasmijao i uzvratio im:
“I jesam. I mi se baš sada i vraćamo iz bolnice. Moj sin, ovaj momak kojeg ovde vidite, bio je slep od samog rođenja. Operacijom mu je vraćen vid. On tek od ovog jutra može prvi put u životu da vidi”
***
Svaka osoba na ovoj planeti ima svoju jedinstvenu priču. I zato ne sudite o drugima pre nego što ih zaista ne upoznate…jer istina bi vas mogla iznenaditi.
Mnogima pe potrebno i citanje i tumacenje “Malog princa”.Taj divni roman potvrdjuje Vasu pricu da se “sustina ocima ne moze sagledati”.Divna Vam je prica.