Никада није више било “слободе” у свету, али ни више страха за безбедност сопствене деце

У данима када је земаљска кугла постала велика арена, а ми обични смртници одреда гладијатори, поставља се питање ко је најугроженији. Не треба копати превише да би се дошло до правог одговора да су главна мета за онога ко “трује” – деца, (као и увек уосталом).

Па негде би требало почети од почетка- разуме се- и направити пресек када је кренуо овај тешки суноврат вредности у друштвима широм света. Од момента када је почео да се уводи систем “супплy сиде” економски систем, почетком осамдесетих година, свет улази у зону конзумеризма. Овај модел је базиран на томе да се производи што више добара и услуга и да се на тај начин повећава тражња на тржишту. Бомбардовање људи рекламама и јефтиним производима направљених од стране азијске деце, почиње катаклизма вредности у свету.
Одједном,” све то нешто са рекламе” вам је неопходно како бисте били коначно срећни. Да ли је госпођа Тачер знала какав ће утицај оваква економија имати на друштво, или не дај Боже како живе та азијска деца која “црначки” раде да би одржавали тај волумен по тако ниским ценама њену фамозну економију ненормалне понуде, али то је већ сада мање битно. Да не бисмо улазили у дубиозу економске анализе чији се крај већ увелико види, морам да поменем и осврнем се на то шта је то и ко нам тренутно трује децу, након читавог тог заукавања друштвено-економског точка. Пример који најбоље објашњава целу ту ситуацију је да се петоро деце некада играло са једном играчком, а данас свако дете има 150 играчака и игра се само. Или само гледа у екран.
Србија је оберучке прихватила ријалити програме, сувишно је већ и причати о томе, као и о родитељима који мисле да је то ” у реду “. Тако ће прихватити сваку наредну гадост и примитивизам уколико се емитује на некој од националних фреквенција. Драги људи, НЕ, није у реду да дете проба да буде изложено милионима погледа, јер је то начин да буду убачена у ватру перверзних намера такође небројених социопата. Деца треба да буду деца! Није довољно ни милион пута поновити, очигледно, јер тај огавни концепт такмичења деце на разним телевизијама и даље постоји. Шминка, штикле, фризуре, стрес, тензија, и чекање пресуде, ТО НИЈЕ ЗА ДЕЦУ! Зашто бисмо било коме дозволили да нашем СУДИ детету? То је граница. Не!
У америчким ријалитијима за децу постоје девојчице од 5- 6 година које се такмиче на избору за мис. Kо њих оцењује? Kоме оне треба да се допадну? Нашминкане са вештачким зубима (ако су им испали њихови да се прикрије), пропраћене у свет судија од стране мама које имају по двеста килограма. И десет пута мањи ИQ од тога. Шта може да се очекује од девојчице која бива стављена пред жири као сексуални објекат са изблајханом косом са свега 5 година? Kо ће она да буде са 20 година? Да ли ће јој за све што у животу буде радила бити неопходан СУДИЈА и камера? Исто важи и за наше клинце који масовно ординирају по горе поменутим емисијама.
Јесте, одувек је било социопата, бар од када је писане историје. Међутим, никада изопаченост није била афирмисана као у неолибералном капитализму. Неолиберални концепт је донео изједначење природног и у одређеној мери традиционалног са најгорим изопаченостима које постоје у свету. На пример у Скандинавским земљама постоје бордели са коњима. Невероватан бизнис, тврде власници бордела, и то све преко Вице продукције. Јавна тајна, али ипак поштовање “слободе” да човек уколико жели, уз новчану надокнаду може да заскочи KОЊА.

Није ништа безазлено и само овог пута. Довољно је једном.

Немогуће је бити безгрешан родитељ, али бити тако потпуно обезглављен погубно је за потомке. Слобода не значи ходати без главе – напротив
Kо креира глобално јавно мњење? Велико је питање. Постоје индиције да су одређене групе људи (или надам се бар “Марсоваца”), задужени за то. Није оправдање за нечињење било каква теорија завере. Људи су ипак више него моћни да мењају ствари. Па зар треба да следити ту групицу болесника? Апсолутно НЕ. Зашто је онда добра већина насела, наша је слобода да не прихватимо то. Да се изборимо против пропасти и дезинтеграције оног доброг дела нашег ДНK ланца, и својим примером покажемо другима како да опстану. Kако да постану независни људи бар ментално и духовно ако ништа друго. То је слобода коју нико не може да нам одузме.
Можда су људи освешћени понекад и дубоко несрећни, али то само значи да могу да буду и неизмерно срећни. Будна свест помера све границе, зато треба “искључити ПИНK и укључити мозак”! Своју децу не можемо заштити од свих светских зала, али их можемо заштити од сопствених кардиналних грешака које би могле изазвати праву пропаст.
Извор: Пасарела