U danima kada je zemaljska kugla postala velika arena, a mi obični smrtnici odreda gladijatori, postavlja se pitanje ko je najugroženiji. Ne treba kopati previše da bi se došlo do pravog odgovora da su glavna meta za onoga ko “truje” – deca, (kao i uvek uostalom).
Pa negde bi trebalo početi od početka- razume se- i napraviti presek kada je krenuo ovaj teški sunovrat vrednosti u društvima širom sveta. Od momenta kada je počeo da se uvodi sistem “supply side” ekonomski sistem, početkom osamdesetih godina, svet ulazi u zonu konzumerizma. Ovaj model je baziran na tome da se proizvodi što više dobara i usluga i da se na taj način povećava tražnja na tržištu. Bombardovanje ljudi reklamama i jeftinim proizvodima napravljenih od strane azijske dece, počinje kataklizma vrednosti u svetu.
Odjednom,” sve to nešto sa reklame” vam je neophodno kako biste bili konačno srećni. Da li je gospođa Tačer znala kakav će uticaj ovakva ekonomija imati na društvo, ili ne daj Bože kako žive ta azijska deca koja “crnački” rade da bi održavali taj volumen po tako niskim cenama njenu famoznu ekonomiju nenormalne ponude, ali to je već sada manje bitno. Da ne bismo ulazili u dubiozu ekonomske analize čiji se kraj već uveliko vidi, moram da pomenem i osvrnem se na to šta je to i ko nam trenutno truje decu, nakon čitavog tog zaukavanja društveno-ekonomskog točka. Primer koji najbolje objašnjava celu tu situaciju je da se petoro dece nekada igralo sa jednom igračkom, a danas svako dete ima 150 igračaka i igra se samo. Ili samo gleda u ekran.
Srbija je oberučke prihvatila rijaliti programe, suvišno je već i pričati o tome, kao i o roditeljima koji misle da je to ” u redu “. Tako će prihvatiti svaku narednu gadost i primitivizam ukoliko se emituje na nekoj od nacionalnih frekvencija. Dragi ljudi, NE, nije u redu da dete proba da bude izloženo milionima pogleda, jer je to način da budu ubačena u vatru perverznih namera takođe nebrojenih sociopata. Deca treba da budu deca! Nije dovoljno ni milion puta ponoviti, očigledno, jer taj ogavni koncept takmičenja dece na raznim televizijama i dalje postoji. Šminka, štikle, frizure, stres, tenzija, i čekanje presude, TO NIJE ZA DECU! Zašto bismo bilo kome dozvolili da našem SUDI detetu? To je granica. Ne!
U američkim rijalitijima za decu postoje devojčice od 5- 6 godina koje se takmiče na izboru za mis. Ko njih ocenjuje? Kome one treba da se dopadnu? Našminkane sa veštačkim zubima (ako su im ispali njihovi da se prikrije), propraćene u svet sudija od strane mama koje imaju po dvesta kilograma. I deset puta manji IQ od toga. Šta može da se očekuje od devojčice koja biva stavljena pred žiri kao seksualni objekat sa izblajhanom kosom sa svega 5 godina? Ko će ona da bude sa 20 godina? Da li će joj za sve što u životu bude radila biti neophodan SUDIJA i kamera? Isto važi i za naše klince koji masovno ordiniraju po gore pomenutim emisijama.
Jeste, oduvek je bilo sociopata, bar od kada je pisane istorije. Međutim, nikada izopačenost nije bila afirmisana kao u neoliberalnom kapitalizmu. Neoliberalni koncept je doneo izjednačenje prirodnog i u određenoj meri tradicionalnog sa najgorim izopačenostima koje postoje u svetu. Na primer u Skandinavskim zemljama postoje bordeli sa konjima. Neverovatan biznis, tvrde vlasnici bordela, i to sve preko Vice produkcije. Javna tajna, ali ipak poštovanje “slobode” da čovek ukoliko želi, uz novčanu nadoknadu može da zaskoči KONJA.
Nije ništa bezazleno i samo ovog puta. Dovoljno je jednom.
Nemoguće je biti bezgrešan roditelj, ali biti tako potpuno obezglavljen pogubno je za potomke. Sloboda ne znači hodati bez glave – naprotiv
Ko kreira globalno javno mnjenje? Veliko je pitanje. Postoje indicije da su određene grupe ljudi (ili nadam se bar “Marsovaca”), zaduženi za to. Nije opravdanje za nečinjenje bilo kakva teorija zavere. Ljudi su ipak više nego moćni da menjaju stvari. Pa zar treba da slediti tu grupicu bolesnika? Apsolutno NE. Zašto je onda dobra većina nasela, naša je sloboda da ne prihvatimo to. Da se izborimo protiv propasti i dezintegracije onog dobrog dela našeg DNK lanca, i svojim primerom pokažemo drugima kako da opstanu. Kako da postanu nezavisni ljudi bar mentalno i duhovno ako ništa drugo. To je sloboda koju niko ne može da nam oduzme.
Možda su ljudi osvešćeni ponekad i duboko nesrećni, ali to samo znači da mogu da budu i neizmerno srećni. Budna svest pomera sve granice, zato treba “isključiti PINK i uključiti mozak”! Svoju decu ne možemo zaštiti od svih svetskih zala, ali ih možemo zaštiti od sopstvenih kardinalnih grešaka koje bi mogle izazvati pravu propast.
Izvor: Pasarela