Деца нису одрасли и можда немају тако развијене когнитивне вештине као ми одрасли, али она јако брзо уче и зато је штета да им у време када тако брзо усвајају знања системски намећете нешто што нема смисла. А тепање и лош изговор дефинитивно немају смисла ако желите да ваше дете израсте у мало, паметно, елоквентно биће.
Можда мислите да неке ствари неће имати никакве последице, као што је рецимо системско тепање деци, али постоје докази колико је такав слатки га-га начин конверзације чак и штетан за њихову каснију комуникацију, односно, за богатство њиховог речника једном када и они почну да причају.
Савршен доказ пронашли смо на страници Фатхерлy, на којој је тата Крис Ђиљоти описао своја искуства на примеру ћерке која данас има осам година, а својим речником надмашује све око себе.
“Мислим да је веза јасна и да смо као родитељи добро одлучили да ћемо с нашом кћерком, још док је била беба, разговарати искључиво говором одраслих, без тепања, диминутива и понављања једних те истих речи које би малој деци могле да буду разумљиве. Једино што смо мењали било је наглашавање слогова како би је научили правилном изговору.
У узрасту од седам месеци њена прва реч није била ни мама ни тата – већ “гили-гили”, а са 18 месеци већ је јако добро разумела реченице попут “Не дирај то, то је вруће”. У том је узрасту, сећам се, дошла до упаљене рерне и сама објаснила “Вруће, јако вруће”.
Када је имала три године њен је речник већ био толико широк да су нас често зезали како нам дете прича као стара бакица – не мислећи притом ништа ружно већ да нам дете прича баш као одрасли, а не као њени вршњаци.
Када је кренула у вртић, прво чему су се васпитачице чудиле тицало се њеног богатог речника и њене бујне маште коју је тако лиепо знала да изрази. И таман када су њени вршњаци почели да је сустижу, она је већ умакла са својим сложеним речима и реченицама.
Али није ту само реч о богатом речнику. Оно што смо приметили и ми, и њени учитељи, јесте то да је њено самопоуздање последица лаког изговора и лаког изјашњавања. Њој никада није био проблем да објасни своја осјећања и своје жеље и баш због тога с њом некако уопште није било проблема. Знате како су мала деца фрустрирана кад нешто не знају да вам објасне, па стану да искаљују бес само зато што не знају да изразе то што осећају и мисле. То се код нас није догађало.
Деца нису одрасли и можда немају тако развијене когнитивне вештине као ми одрасли, али она јако брзо уче и зато је штета да им у време када тако брзо усвајају знања системски намећете нешто што нема смисла. А тепање и лош изговор дефинитивно немају смисла ако желите да ваше дете израсте у мало, паметно, елоквентно биће.
И не само то – немојте сматрати да је ваше дете мало и да с њим мора да се разговара као са малима. Деца, као што смо рекли, јако брзо уче и зато без обзира на њихов узраст будите родитељ који ће свом детету све да објасни како треба. И сама чињеница да родитељи игноришу своје дете када се ради о темама за велике, а у разговор се упуштају само када су на тапету теме за клинце детету шаље поруку да су мале ствари кројене за њих. Тако их не учите да расту и схватају сложеност живота и важност комуникације, али ћете то од њих једнога данас сигурно очекивати. Питање је, међутим, када и како ћете ви сами прећи ту границу малог у велико, односно тепања у озбиљан разговор.”
Извор: Index.hr