Imali smo sjajnu priliku da na jednom Beogradskom sajmu knjiga razgovaramo sa Noel Dženis-Norton, učiteljicom, pedagogom, osnivačem Centra za mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo u Londonu i autorkom nekoliko knjiga na temu roditeljstva. Prva njena knjiga, „Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo” premijerno je predstavljena tada, u izdanju Kreativnog centra.
„Način na koji danas roditelji hvale decu zapravo čini da deca gube samopouzdanje, potpuno suprotno nameri roditelja. „Odlično!”, „Bravo!”, „Najbolji si!” najčešće su fraze kojima se roditelji služe kad žele da pohvale dete. Problem je kada ih hvalimo zbog stvari koje zapravo nisu za hvaljenje. Deca nisu glupa. Oni prepoznaju kad to kažete iako možda ne mislite. Prepoznaju kada je pohvala prazna, bez iskrenog divljenja. A čak i da ne prepoznaju, u svetu izvan kuće, susrešće se sa drugim ljudima koji im neće svakodnevno govoriti da su najbolji, a onda će nastati problem.”
Zato, umesto „Bravo, divno, svaka čast”, efektivnije je opisati šta je to dete dobro uradilo, tvrdi Noel. Ili opisati ono što nije uradilo pogrešno. Upravo u tom se sastoji metoda opisne pohvale. Dakle, ako detetu date neki zadatak i ono to izvrši, umesto „Bravo”, vi ćete ga opisno pohvaliti. Reći ćete: „Hvala što si me poslušao i namestio krevet”. „Hvala što si sklonio tanjir iza sebe.”
S druge strane, ako vaše dete ima naviku da, recimo, stavlja ruke u usta, a vi pokušavate da ga od toga odviknete, što češće u toku dana kada vidite da ruke ne drži u ustima, vi to pohvalite – „Ne stavljaš ruke u usta više.” „Vidim da sad ne srčeš kad jedeš supu. Jedeš kao velika devojčica.”
Noel kaže kako najveći broj roditelja koji od nje traže savet kao najveći problem navodi to da deca ne žele da ih poslušaju „iz prve”. Da je za svaku instrukciju, i onu najprostiju potrebno podići glas da bi dete poslušalo. I ovde je, tvrdi Noel, metoda opisne pohvale uspešna u 100% slučajeva.
„Nisam naišla na roditelje koji su ovu metodu uporno i predano primenjivali, a da to nije dalo rezultat. Kod „tvrdoglavije” dece može biti potrebno i mesec dana da vidite prve rezultate, ali uz upornost i vašu koncentraciju rezultati sigurno neće izostati. Svakako će i roditeljima biti potrebno vremena i truda da izvežbaju mozak da na ovaj način funkcioniše. Možda zvuči jednostavno, ali nije lako biti stalno koncentrisan na isticanje stvari koje dete dobro radi. Zato se obično uključimo onda kada se dešava nešto loše ili kada dete radi nešto što ne sme. I tako šaljemo poruku detetu da našu pažnju ima kad radi nešto loše, ali ne i onda kad radi nešto dobro. To je ono što roditelji treba da promene.”
Noel je istakla da je jedan veliki problem današnje dece nedovoljno sna. To će nam, tvrdi ona, reći i svaki doktor. Postoji prava epidemija nedostatka sna, kako među malom decom, tako i među tinejdžerima. „Većini roditelja koji dođu kod mene po savet bilo koje vrste kažem da, kad god da njihova deca odlaze na spavanje, da to vreme pomere za pola sata ranije. Oni koji su me poslušali, potvrdili su da su ubrzo primetili da su im deca mnogo bolje raspoložena, bolje jedu i imaju bolju koncentraciju. To su deca koja su patila od nedostatka sna, a da to niko nije znao.”
Na kraju, Noel daje četiri ključna saveta za mirnije, lakše i srećnije roditeljstvo:
- stavljajte decu u krevet ranije
- izbegavajte da im dajete slatkiše
- provodite svakog dana vreme s njima (jedan na jedan) makar 10 minuta
- ne radite stvari za decu koje oni mogu da urade sami.
Ponekad možda deluje najlakše uraditi stvari umesto dece. Ali naš zadatak nije da stvari uradimo brže i lakše. Naš zadatak je da svojoj deci usadimo dobre i zdrave navike.
A. C.