„Napuštanje” zapravo znači sledeće: To je kao da nosimo veliki kamen. Dok ga nosimo, osećamo da nas vuče nadole, ali ne znamo šta da uradimo u vezi sa tim, i tako nastavljamo i dalje da ga nosimo. A kad nam neko kaže da ga odbacimo, pomislimo:
„Da, ali ako ga odbacim, ništa mi neće preostati.” I zato nastavljamo da ga teglimo. Ne želimo da ga ostavimo.
Čak i ako nam neko kaže: „Hajde, odbaci ga. Biće sve u redu i imaćeš ove koristi od toga”, još uvek nećemo da ga pustimo,
jer se plašimo da ćemo ostati bez ičega. I dalje ga nosimo, sve dok nismo potpuno iscrpljeni i slabi da više nismo u stanjuda ga držimo. Tek tada ga puštamo. A samo kad ga napustimo, tek onda razumemo napuštanje. osećamo olakšanje. I u sebi možemo osetiti koliki smo teret nosili
unaokolo. No, sve dok ga nosimo ne shvatamo kolika korist može biti od napuštanja.
-Ajahn Chah-