Neeee, neće biti Nove godine! Nova godina je otkazana – prolomio se tog momenta gotovo unezvereni glas moje ćerkice. Džabe sam joj objasnila da to nije istina, da je pogrešno razumela. Samo me je nepoverljivo gledala. Trudimo se da ne gledamo vesti, ali nam se toga dana omaklo. Dok je neko od ukućana prebacivao kanale, začuo se ozbiljni glas spikera sa izjavom nekog iz državnog vrha gde se kaže da Dočeka Nove godine neće biti na gradskim trgovima.
Naravno, malo stvorenje je čulo samo prvi deo i pomislilo to što je pomislilo.
Najpre mi je reakcija deteta prilično nasmejala. Čuj, otkazana Nova godina, pa gde to može!
A, onda pomislih da je, u stvari, vrlo logično. Iz dečijeg ugla, ove je godine zabranjeno skoro pa sve: grupna druženja, igraonice, rođendani, grupni sportovi… Na onlajn je prešlo sve što je moglo preći: škole jezika, plesa, glume, pozorišne predstave, dečiji festivali, kreativne radionice, a starijim školarcima i nastava.
Zašto onda ne bi i jedna Nova godina bila otkazana? Nije nemoguće. Lepo, ti je čekaš, a ona ti ne dođe. Nema Deda Mraza, nema jelke, nema poklona…. Ostaneš u staroj i to ti je što ti je.
– Nova godina nije otkazana! Doći će ti na još magičniji i luđi način nego bilo koja pre
– uzviknula sam gledajući u svoju devojčicu koja me je gledala širom otvorenih očiju.
U stvari, više je to bilo neko moje obećanje samoj sebi. Čvrsto obećanje da se prepustimo prazničnoj čaroliji jače nego ikada ranije.
Te popodnevne vesti koje su uznemirile moje dete postale su mi prava inspiracija da se potrudim da nam u ovim okolnostima, kakve god da su, priredim veselje i doživljaj.
One su bile ona kap u prepunoj čaši koja je doprinela da se trgnem iz obamrlosti u nedostatku većine lepih aktivnosti i uložim puno energije u iščekivanje 2021.
Počeli smo od pravljenja čestitki. Prethodnih godina pravili smo po dve, tri za bake i deke. Ovog puta smo se dogovorile da ih dobiju svi ljudi koje volimo. Ona je počela od školskih drugara, a ja od bliskih prijateljica. Sad ih već privodimo kraju, pa se
ćerka setila i stare komšinice koja bi se sigurno obradovala njenom crtežu sa lepim željama, a ja bolesne rođake koja stanuje sama i kojoj bi razglednica sa novogodišnjim motivima, kao znak da je se neko setio, sigurno značila.
Zatim, odlučile smo da darivamo. Ne samo članove porodice, već i porodice koje oskudevaju sa mnogo čim. Pripremile smo poklončiće i odnele ih u jednu od institucija koja pravi humanitarne paketiće.
E, a onda je došao red na ukrašavanje našeg životnog prostora. Sve vam je već poznato: kićenje jelke, kačenje svetlećih lampica, iscrtavanje prozora… Nemamo prostora da pravimo veštački kamin, koji tako prelepo izgleda na tuđim slikama, ali
zato našu trpezariju ove godine krasi preslatka kućica od medenjaka, a zidovi su prepuni novogodišnjih crteža naše male umetnice.
Nikad se nije više sazdala nego ove godine da nacrta sanke, irvase, kolibe zavejane snegom…
Nikad se ni ja nisam više sazdala nego ove godine da ne zafali nijedan svetlucavi momenat u tim danima, tako bitnim za svako srećno detinjstvo.
Za tu noć planiramo muziku, planiramo osmehe, planiramo ples. I prskalice na terasi.
I ne, nećemo biti u trenerkama, nego ćemo čak i šljokice po kosama posuti.
Da, čekaće je paketić ispod jelke. Skromniji, ali maštovitiji nego pre. U Deda Mraza više ne veruje, ali u novogodišnju čaroliju ne treba da prestane. Hvala joj što me je podsetila da smo za nju zaslužni – isključivo mi.
Ne, Nova godina nije otkazana! Jeste li i vi spremni da stvorite vašu prazničnu čaroliju?
Autor: Svetlana Rajić Bogićević