Svi žele da im deca budu srećna. Ali, definicija sreće se razlikuje od čoveka do čoveka. Šta je vaša?
Za mene je sreća da se osećam dobro u sopstvenoj koži. Da se ne utrkujem sa drugima za visoke ciljeve, već da sam spokojna i zadovoljna u kući i sopstvenom radu. Ono kad sebi kažete: „Hvala Bogu da je sve u redu.“
Međutim, koliko ćete vi sami biti zadovoljni zavisiće kako od sticaja okolnosti tako i od vlastite umetnosti življenja. Ne možete da utičete na stvari koje vam se dešavaju, ali možete da birate kako da na njih reagujete. Od toga koliko smo u stanju da upravljamo sopstvenim reakcijama zavisiće i naš stepen ličnog zadovoljstva i sreće. Jedno je sigurno – zadovoljni ljudi nisu zli prema drugima.
Čemu služi emocionalna inteligencija?
Da znate gde vam je realno mesto. Da ste svesni toga da niste jedini na ovom svetu. Da umete da razlikujete svoja očekivanja od stvarnosti i da se ne ljutite što se sve crno na vas sručilo.
Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja svojih i tuđih osećanja. Pomaže vam da bolje razumete sebe i da adekvatno upravljate svojim osećanjima. Da umete da donesete pravu odluku i reagujete primereno određenoj situaciji. Da znate da se dobro prilagodite okruženju. Da umete da komunicirate tako što jasno predočavate šta želite i mislite, ali i da saslušate sagovornika. Da znate da preuzmete ličnu odgovornost i rešite sukob na konstruktivan način. Jaka emocionalna inteligencija vas čini stabilnijom osobom, sigurnijom u sebe i otpornijom na stres. Za nju neki eksperti tvrde i da čak pomaže da budete uspešniji u poslu.
Ona je dakle vrsta emocionalne pismenosti, tj. sposobnosti koja vam pomaže da budete zadovoljniji i spokojniji čovek koji je dobro integrisan u svoje okruženje.
Kako ja kao mama mogu da emocionalno opismenim svoju decu?
Evo šta radim ja:
Želim da moja deca budu osobe koje život neće samleti. Crtamo smajliće i tumačimo njihova osećanja. Učim ih da su negativne emocije sastavni deo života. Dajem im dovoljno prostora da izbace iz sebe frustraciju, a da ne povrede drugoga. Da objasne zašto nešto žele ili ne žele, ali i da poslušaju autoritet.
Učim ih empatiji. Tražim im da se zamisle kako se onaj drugi oseća kada mu učine nešto nažao. Da se izvine jedno drugom kada pogreše i da se zagrle.
Kada počinjemo da učimo decu emocionalnoj inteligenciji?
Psiholozi kažu da se i sa vrlo malom decom može raditi na emocionalnoj inteligenciji. Kako da bebu učite empatiji, a da ne bude samo: „Udari me i plakaću ti“?
Postoji igračka koja pretvara spoznavanje osećanja u igru. Napravio ju je Chicco koristeći podatke iz svog Centra za istraživanje – pisala sam o njemu kada je Chicco slavio svoj 60. rođendan.
Liči na kucu sveznalicu, ali za razliku od kuce bavi se osećanjima. To je plišani meda koji priča na 2 jezika – srpskom i engleskom.
Kako radi meda
Meda podučava emocijama bebe od 6-24 meseca starosti, a decu od 2-5 godina uči stranom jeziku.
On na stomaku ima srce koje kad pritisnete, zasvetli jednom od 5 boja. Svaka boja odgovara jednoj od 5 osnovnih emocija: sreća, tuga, gađenje, ljutnja i strah. Emocije su, takođe, nacrtane na krugovima koje treba da isečete sa ambalaže ove igračke. U svakom krugu meda iskazuje jedno osećanje. Kada stomak plišanog mede zasvetli određenom bojom, beba treba da pronađe karticu (krug sa medinom glavom) sa istom emocijom koju meda „oseća“. Na ovaj način meda uči bebe empatiji, tj. da prepoznaju emocije drugih.
Meda takođe uči bebe i da adekvatno izraze ta osećanja. Na primer ako smo srećni, tapšemo. Kada pritisnemo dugme, meda daje instrukcije: „Tapšimo rukama, jer smo srećni“, a beba treba da gestikulira prema medinim nalozima.
Jednom rečju, ova igračka podučava bebe da povežu gestove koji prate emocije, uobičajene fraze koje se u tim situacijama govore i boje sa osećanjima koje meda ima.
Pritiskom na medinu ruku beba će aktivirati pesmice.
Ova igračka je dobra i za malo stariju decu, jer pomaže deci da obrade emocije. Sadrži 5 priča na 2 jezika (srpskom i engleskom), a tema tih priča su osećanja. Čitav sadržaj je razvijen uz konsultacije sa pedagozima.
Meda stimuliše i kognitivni razvoj deteta. Pritiskom na jedno od njegovih stopala on decu uči azbuci, tj. brojevima od 1 do 10.
Čitavo igranje sa medom se može podeliti prema razvojnim fazama, shodno uzrastu deteta:
Faza 1:
Dete treba da prepozna određeno osećanje prema tome kakav je izraz medinog lica na kartici. Izaberite jednu karticu i gestikulirajte sa detetom dato osećanje.
Faza 2:
Razvijamo detetu asocijacije između toga kako se osećanje vidi na drugom i kako ga mi pokazujemo. Ima za cilj da dete imenuje svako raspoloženje. Kada medino srce zasvetli određenom bojom, dete treba da pokaže koja je to kartica sa osećanjem. Takođe, ono treba i da gestikulira to osećanje kako mu je meda rekao: „Tapšimo rukama, jer smo srećni“.
Faza 3:
Učimo bebu kako da pronađe adekvatno osećanje.
Na ovaj način detence se identifikuje sa likovima u priči. Ono treba da sluša priču i izabere karticu koja odgovara izrazu koji se pominje u priči. Na primer ako priča počinje sa: „Nekada davno živeo je mali meda koji se bojao…“, dete treba da izabere karticu na kojoj meda pokazuje strah.
Evo kako to izgleda:
Ova Chicco-va igračka, dakle, od najranijeg uzrasta emocionalno opismenjuje malu decu kroz igru. A verujem da se slažete sa mnom – ne postoji osoba koja ne bi mogla da „profitira“ od malo dodatne emocionalne inteligencije. Od nje zavisi koliko će nam život biti lep, ako već ne možemo da utičemo na to šta se dešava u našem okruženju.
Maria Milojković