U protekloj godini svedoci smo da je u brojnim školama širom Srbije povećan broj disciplinskih postupaka protiv nastavnika. Atmosfera pritisaka, u kojoj se reakcije zaposlenih na dugotrajne probleme u nastavnom procesu često tumače kao disciplinske povrede, dovela je do toga da se mnogim nastavnicima izriču novčane kazne. One se u praksi nekada sprovode već po „konačnosti“ rešenja unutar škole, bez čekanja sudske kontrole. Takav pristup je ne samo nepravičan, već i pravno diskutabilan.
Razlika između konačnosti i pravnosnažnosti
U domaćem pravu, naročito u oblasti radnih odnosa, mora se praviti jasna razlika između pojma konačnosti i pravnosnažnosti. Konačnost znači da su unutrašnja pravna sredstva u okviru poslodavca iscrpljena (npr. da je školski odbor, u dvokružnom i drugostepenom postupku, odlučio po žalbi). Pravnosnažnost, međutim, nastupa tek kada više nema mogućnosti da akt bude pobijen pred sudom, ili kada je sudski postupak okončan.
Upravo sudska zaštita predstavlja ključni mehanizam kontrole arbitrarnih odluka poslodavaca. Ako se kazna može izvršavati već po konačnosti, sudska zaštita gubi svoj preventivni karakter i svodi se na naknadno „ispravljanje štete“. To nije u skladu sa svrhom instituta pravnog leka.
Karakter novčane kazne
Novčana disciplinska kazna ima dvojaku prirodu:
– s jedne strane je sankcija za radnu povredu,
– a s druge strane je direktan udar na zaradu zaposlenog.
Zarada ima ustavni status – to je imovinsko pravo zaštićeno Ustavom, koje uživa pojačanu pravnu sigurnost. Ustavni sud je više puta naglašavao da umanjenje zarade mora biti zakonito i opravdano. Ako se izvršenje dozvoli bez pravnosnažnosti, nastavnik biva kažnjen i lišen dela zarade na osnovu akta koji može biti oboren. To praktično znači da je sankcija izvršena pre nego što je postalo izvesno da li je uopšte zakonita.
Sudska praksa i njene posledice
Tačno je da postoji sudska praksa koja toleriše izvršenje po konačnosti, uz obrazloženje da će u slučaju uspeha u sporu zaposleni imati pravo na povraćaj novca. No, postavlja se pitanje: da li je takvo tumačenje pravno ispravno?
Povraćaj para u budućnosti ne otklanja povredu u trenutku kada je nastavniku nezakonito umanjena plata. Taj period u kome je zaposleni bio lišen dela svojih primanja jeste realan oblik štete, jer zarada služi za tekuće životne potrebe. Osim materijalne, tu je i nematerijalna šteta: gubitak ugleda, osećaj nepravde i oslabljeno poverenje u institucije. Suština pravne sigurnosti je u tome da se ovakve povrede unapred spreče, a ne da se retroaktivno ublažavaju.
Argumenti protiv izvršenja pre pravnosnažnosti
Načelo pravne sigurnosti: zaposleni mora znati da mu zarada neće biti umanjena dok ne postoji konačan sudski epilog.
Zaštita ustavnog prava na zaradu: zarada se može ograničiti samo na osnovu pravnosnažne i zakonite odluke.
Preventivna funkcija sudske zaštite: svrha tužbe nije da naknadno vraća novac, već da spreči nezakonitu sankciju.
Rizik zloupotreba: ako je dovoljna konačnost unutar ustanove, direktor ili školski odbor imaju moć da nastavnika momentalno finansijski kažnjavaju, a da sudska kontrola stigne tek posle više meseci ili godina.
Širi kontekst u prosveti
U uslovima u kojima nastavnici već trpe brojne pritiske – od organizacionih do društvenih – ovakvo tumačenje dodatno ugrožava njihovu profesionalnu sigurnost. Novčane kazne, primenjene pre pravosnažnosti, deluju kao sredstvo zastrašivanja, jer se ekonomski udarac oseti odmah, a pravna zaštita traje dugo. Umesto da budu mehanizam discipline, one postaju instrument pritiska.
Pravno i pravično gledano (a kod nas se često ponavljaju ničim utemeljene floskule da pravno nije isto što i pravedno, što je apsurd, jer se takvim shvatanjem poriče sama suština prava), novčane disciplinske kazne prema nastavnicima ne bi smele da se primenjuju pre pravosnažnosti odluke, odnosno pre završetka sudskog spora. Izvršenje po pukoj konačnosti u školi nije dovoljno, jer dovodi do povrede ustavnih i zakonskih prava zaposlenih. Ako većina disciplinskih postupaka u školama danas počinje zbog pritisaka i konflikata, onda je utoliko važnije da se obezbedi jasna i stroga garancija: nijedna novčana kazna ne može pogoditi nastavnika dok sud ne kaže poslednju reč.
Autor je prof. srpskog jezika i književnosti iz Bora