Деца вртићког узраста “упијају као сунђери” свет око себе а онда га и репродукују. Уз све позитивне ствари која деца уче у вртићу као што је дељење, заједнички рад и комуникација, исто тако се сусрећу и с непожељним ситуацијама. Тако ће ваше дете некад повући за косу друго, или ће вас запрепастити када по први пут чујете неку псовку коју је, наравно, научило од друге деце. Јасно је да деца понављају ствари које усвајају из своје околине. Оно чему родитељи највише посвећују пажњу углавном се односи на пристојно понашање, стицање радних навика, прихватање обавеза и учење самосталности. Међутим, некако се чини да не придају толико пажње учењу исправних вредности, социјалној осетљивости и уважавању других. Јер како другачије објаснити стварање класних подела међу децом вртићког узраста?! Ево и о чему се ради.
У разговору с васпитачицом једног сплитског вртића, дознали смо како су већ у тако раној доби деца и те како свесна материјалних ствари, вредности новца и одеће. Тако је међу децом у употреби један нови, у сваком смислу погрдан назив – “лидлићи”. Погађате, ради се о деци чији су родитељи купили комад одеће из истоименог трговачког ланца (Лидл), а “лидлићи” су и сва она деца слабијег имовинског стања.
“Деца нису свесна како одређено понашање може негативно утицати на осећаје и самопоуздање других, њихова емпатија није још у толикој мери развијена, али оваква класификација друге деце према томе да ли је одећа маркирана или не, забрињавајућа је за децу тог узраста”, објашњава нам васпитачица.
Деца заиста умеју да буду окрутна, предмет “ругања” могу бити различити поводи као што је ношење диоптријских наочара, клемпаве уши, ако је неко невешт у одређеним активностима као што је цртање, сликање или друге игре.., дакле све оне ствари које се у некој мери и очекују или могу предвијети, рекла нам је и истакла како се и саме васпитачице у вртићима некад сусрећу с неочекиваним ситуацијама.
“Можете само замислити како се осећа дете које тако називају”, казала је.
Одакле деци појам вредности маркиране одеће, како је препознају и ко их је томе научио? Питање је које би родитељи овога пута себи требало да поставе.
Шта чинити у оваквим ситуацијама?
Ова сплитска васпитачица објашњава како се у оваквим ситуацијама деци кроз позитивне примере указује на непримерено понашање, уче их међусобном уважавању и прихватању те оним вредностима које укључују социјалну осетљивост и уважавање различитости. Али, како сама истиче, јако је тешко интервенисати и утицати на оно што су деца научила од своје околине, првенствено мислећи на родитеље и ширу породицу.
“Наши мали сунђери упијају све око себе и треба да се трудимо и пазимо какав пример дајемо својој деци, јер све то утиче на њихово осетљиво психолошко стање у овим формативним годинама. Позивам родитеље да мало промисле и да се сви заједно потрудимо да научимо нашу децу правим вредностима, јер она су наша будућност”, поручила је васпитачица.
Извор: Сплитски дневник
Socijalno osetljivo i dobro dete, moze biti
samo dete , koje je odrastalo u odsustvu pet autoritarnih vaspitnih modela. U takvim okolnostima, dete ostaje na svom Izvoru sa zdravim emocionalnim i mentalnim potencijalom. Zivi u Dobroti, Radosti i Ljubavi, ima andjeoske osobine.
Kao takvo nema potrebu da se gladi spolja, da nosi markirano i prezire onoga koji to nema, da se poruguje i zavidi, da se tuce i pokazuje agresiju.
Njegove emocije su harmonizovane i on je u ravnotezi. To je ono istinski dobro i vaspitano dete, dobar djak pa i onda kada nije odlicno, a u skladu je sa svojim potencijalom.
Nasuprot njemu su deca koja su uslovljavana (nagradjivana), koja su kaznjavana oduzimanjem obecanog ili na drugi nacin, koja su prezasticena od rada, reda i istine, koja su stavljana nekriticki i neselektivno pred ekran. Na kraju, to su ona deca kojoj roditelji “ sedaju na dusu“ verbalizmom, jer im nije ostalo nista drugo, nakon sto su prethodno sve upropastili, sa gore pobrojanim modelima.
Stoga se ne zanosite da na dete mozete vaspitno uticati, ako je odrastalo pred ekranom, to je njegova virtuelna guvernanta. Da mu mozete poslati verbalnu poruku da bude dobar, da voli druga, da je vazno ovo, a nevazno ono, da….da…Ako je prezasticeno a kao posledicu ima lenjo telo i nesvesnost, ako je uslovljavano, pa za posledicu ima interesnu radost od dobijanja, tj. pohlepu, ako je kaznjavano, pa za posledicu ima naslojenu ljutnju do gneva, ako, ako.,
Sve ostaje na reci koju ne mogu da zive, jer je 5 AV modela zatvorilo put do vecnih vrednosti, put do Ljubavi i Istine.
Put duhovnng uzrastanja.
Ovo nije reklama, vec zbilja, za koju rado izdvojim vreme, s nadom da ce bar jos jedan roditelj procitati i spasiti svoju porodicu. Naravno, temelj cele price je delo Prof. Milice Novkovic, naucno potkrepljeno i uvezano sa petoelementnom, emocionalnom, mentalnom i telesnom strukturom coveka po Dr. Parku.
Kakve veze ima sve ovo sto ste nepovezano nabacali. Mislim da je sam tekst iskarikiran i sam po sebi imputira i daje pezorativno znacenje. A ako tako jeste i u stvarnosti to ukazuje na opsti problem u drustvu i opstu iskompleksiranost sa svih strana i „lakostica“ i „lidlica“. Sam „lidlic“ uopste ne mora da biti u negativnom kontekstu….vec moze biti jednostavno…. moje dete je „lidlic“ jer ja zelim da mu odeca bude udobna, a i da mu igra bude na prvom mestu. Pri tome lidlova garderoba, a posebno sportska je vrlo kvalitetna….a svima za informaciju, medicinska ispitivanja u Holandiji su utvrdila da je medju 34 anti-age kreme medju kojima se nasla i Lancôme od €95, lidlova Cien Q10 od €3 zauzela prvo mesto po najboljem sastavu i efektima odmah ispred Eucerin kreme od €21. Iza cene ne stoji uvek kvalitet i neko svoje nedostatke ne moze sakriti bacanjem nepoterebnih para.
I ne zaboravite da ima sredina u kojima zive normalna i neopterecena deca a u kojima neki „lakostici“ usled svog nadmenog ponasanja „niko kao ja“ budu predmet ismevanja druge dece.
Tako da samopouzdanje se svakako ne stice markiranom garderobom. Znanje daje sigurnost i samopouzdanje, a to se ne moze kupiti ni u najskupljem butiku.
Draga Natasa,
Verujem da niste sa paznjom procitali clanak, pa stoga niste razumeli ni ono o cemu sam ja pisala.
Naime, vaspitacica jednog splitskog vrtica govori o problemima sa decom vrtickog uzrasta. Izmedju ostalog naglasava kako su deca socijalno neosetljiva, kako su tako mala okrutna i klasno podeljena, pa su decu slabijeg imovnog stanja, prozvali „lidlicima“.
Na taj nacin im se rugaju i ismevaju ih.
Naravno, vaspitacica je istakla kako u vrticu, uce decu da budu socijalno osetljiva i da uvazavaju razlicitost.
Pritom poziva roditeljie, da se pozabave decom, da ih uce pravim vrednostima, upravo zato sto je porodica mesto gde se utemeljuje zdravo i dobro dete.
Dakle, tekst nije nimalo iskarikiran, iako rec “ lidlici“ ima pezorativno znacenje, vec naprotiv, tekst je tuzna slika stanja stvari i kod nas i u svetu.
Komentar koji dadoh, upravo je namenjen roditeljima da bi razumeli da su pogresni vaspitni modeli uzrokovali takvo ponasanje dece.Dadoh odgovore na pitanje, zasto deca nisu socijalno osetljiva, zasto su tako mala, a vec surova. Zasto se tuku, podvajaju, rugaju jedni drugima, zasto, zasto?
Prema tome, smatram korisnijim, dati roditelju odgovor o uzrocima problema i uputiti ga na Znanje Prof. Novkovic, koje ce mu biti od koristi, nego iznositi licni stav o kvalitetu lidlove robe.
Pa ko razume, razumeo je.
Ma znate sta, treba skrenuti paznju i jednim i drugim roditeljima, jer osetiti se povredjenim na prozivku „lidlic“ moze biti kompleks isto kao sto i nosenje skupih marki moze biti pomodarstvo. A to ukazuje na opsti primitivizam i jednih i drugih i pogresno vaspitavanje i u kuci a i podrsku u vrticima i skolama. Kad je dete pravilno vaspitano, vedro, veselo i razigrano nebitno mu je kakvu garderobu nosi. Ja cu vam reci da postoje deca pomodara koja su totalno asocijalna, a i odbacena od grupe, jer upravo misle da se nametnu i valjda prkose drugima tom markiranom robom. Tako ih roditelji vaspitali, a druga deca ih cak i maltretiraju zbog toga. Tek da znate da o njima niko ne pise, a i kad bi pisao, pisao bi kako ih neko ignorise, jer su ljubomorni….I sto se vise ukazuje prstom i na jedne i na druge sve ih je vise, budite sigurni.
Takve stvari ovde se ignorisu od strane vaspitaca i ucitelja u tom uzrastu vrlo jednostavno sa par fraza…..takve stvari su nebitne, takvim jezikom ne govorimo u ovom prostoru, o tome necemo pricati, prosto vrlo uspesna zabrana putem vestog nacina ignorisanja.
Isto kao sto nema ni nekog posebnog hvaljenja i eksponiranja bilo kojeg deteta….vec samo jednostavno….dobro si to uradio, dobro za tebe….nema tih ukazivanja tako treba, svi da se ugledate, ponos svih…itd…jer upravo to pravi razlike i stvara nezdravi rivalitet medju malom decom….to je sve za uzrast 14+.