Да ли је нови Правилник о оцењивању спасоносна формула за повратак школе тамо где јој је место, или је само још један папир са речима које обећавају, а ретко испуњавају? Ово питање поставља се у светлу амбициозних промена које прате овај документ, а које би требало да ревитализују образовни систем, унапреде рад просветара и подстакну ученике на квалитетнији рад. Међутим, хоће ли ова обећања из папира прећи у стварност?
Једна од кључних новина коју је фамозни Члан 5 некако сместио у други план, јесте додатна провера током полугодишта, што би могло пружити бољи увид у напредак ученика. Ипак, поставља се питање да ли је квантитет заиста исто што и квалитет. Можда би уместо додатних провера, било корисније усмерити пажњу на индивидуализоване приступе учењу, подршку наставницима и увођење иновативних наставних метода.
Оцена из владања утиче на просек – звучи као логичан корак ка укупном обликовању личности ученика. Но, како измерити нешто тако субјективно? Оцењивање друштвено корисног рада и односа према другој деци додатно компликује ову једначину. Да ли се тиме ствара простор за фаворизацију или дискриминацију, уместо за објективну оцену?
Посебан план испитивања за одсутне ученике представља добар покушај прилагођавања, али да ли ће се тиме решити основни проблем – недостатак личног контакта са наставницима и вршњацима током одсуства? Можда би уместо тога требало размотрити нове технолошке алатке за учење на даљину.
Родитељи имају право жалбе на оцењивање наставника ако већина процени да је то потребно. Ова демократска нота звучи обећавајуће, али хоће ли то довести до конструктивне сарадње или отворити Пандорину кутију субјективних процена и личних (често нереалних) родитељских амбиција?
Све у свему, нови Правилник о оцењивању носи са собом потенцијал, али и изазове. Да би се школа заиста вратила на прави пут, потребно је више од пуких промена у оцењивању. Неопходно је променити целокупан приступ образовању – од стране просветара, родитеља и самих ученика.
Уместо пуких измена, можда је време за револуцију у образовном систему. Подржимо новине које доносе квалитет, али без зазирања од суштинских промена које ће школи вратити њен истински значај – обликовање свести будућих генерација.
Аутор: Татјана Јовановић, мастер професор српског језика и књижевности из Београда