Нови закон неповољан за труднице

 

Будуће маме пре отварања боловања мораће да раде 12 месеци у континуитету како би примале пуну зараду, док је раније било довољно да буду у радном односу три месеца

Новоусвојени Закон о здравственом осигурању ставља труднице у незавидан положај, јер ће будуће маме пре отварања боловања морати да раде 12 месеци у континуитету, како би за време боловања примале пун износ накнаде зараде. Према важећем закону, било је довољно да будуће мајке буду у радном односу три месеца.

Ни ту није крај невољама трудница које су запослене свега неколико месеци – када буду отишле на породиљско одсуство примаће само неколико хиљада динара, јер по другом пропису, Закону о финансијској подршци породицама са децом, морају да буду запослене 18 месеци пре одласка на породиљско одсуство да би примале пуну зараду, упозоравају из иницијативе „Маме су закон”.

– Према слову новог закона о здравственом осигурању, плата труднице која је била запослена свега три месеца израчунава се тако што се њеној заради додаје девет месеци минималне републичке зараде и онда се тај износ дели на 12 месеци. То у финансијском преводу значи да ће трудница чија је плата износила 30.000 динара и која је отворила боловање три месеца по заснивању радног односа, месечно добијати 21.100 динара до порођаја. Када буде отишла на порођај, добијаће свега 5.000 динара, јер по важећем Закону о финансијској подршци породици са децом, који је ступио на снагу 1. јула 2018. године, трудничко боловање не улази у обрачун накнаде за породиљско одсуство и одсуство са посла ради неге детета. Када би јој трудничко боловање улазило у просек за обрачун накнаде зараде, примала би 15.000 динара – рачуна Татјана Мацура из иницијативе „Маме су закон”.

Наша саговорница истиче да не може да се отме утиску да је намера владе да смањи сва социјална давања и подсећа да је Србија потписница међународне Конвенције о заштити материнства, према којој породиља не сме да прима зараду која износи мање од две трећине њене плате.

– Иако су нашим политичарима пуна уста приче о наталитету, закони које доносе не говоре о њиховим добрим намерама. Новоусвојени закон труднице практично приморава да раде све до порођаја, без обзира да ли имају нормалну или ризичну трудноћу – додаје ова посланица.

Татјана Мацура подсећа да су представници Иницијативе „Маме су закон” крајем фебруара поднели Уставном суду Србије предлог за оцену уставности Закона о финансијској подршци породицама са децом, јер држава својим највишим законодавном актом гарантује посебну заштиту трудницама и породиљама. С обзиром на то да је тај предлог подржао 31 народни посланик, Уставни суд мора да да оцену уставности.

И повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поднела је прошле јесени Уставном суду Србије предлог за оцену уставности и законитости неколико одредаба Закона о финансијској подршци породици са децом. У Предлогу за оцену уставности, између осталог, указује се на неједнак положај пољопривредница, јер за остваривање накнаде за породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета морају да имају осигурање две године, а не 18 месеци, као породиље осигуране по другим основама.

У предлогу се наводи и да су жене са вишим примањима неоправдано стављене у неједнак положај у односу на жене које су до отпочињања породиљског одсуства остваривале мања примања, тако што им се накнада зараде исплаћује у мањим износима од висине примања на коју су плаћале порезе и доприносе. Повереница за заштиту равноправности том приликом је истекла да се након доношења Закона о финансијској подршци породици са децом њеној канцеларији обратило неколико стотина жена оштећених новим законским актом.

– Упркос чињеници да је др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља за демографију и популациону политику, у децембру најавила да ће се измене Закона о финансијској подршци породици са децом пред посланицима наћи у првом кварталу ове године, то се није десило. Нисмо добили ни резултате анализе радне групе коју је основало то министарство и која је требало да анализира ефекте примене тог закона – закључује Татјана Мацура.

Аутор: Катарина Ђорђевић

Извор: Политика